Preveo: Milan Novaković
FOTO: The Rouse
„Većina ljudi vodi brigu o mnogim stvarima u svojim glavama i trude se da o tim stvarima vode neku vrstu evidencije, uključujući sastanke, zakazivanja, rokove i obaveze koje treba ispuniti“, navodi Skot Šafer, prodekan i profesor menadžmenta na Univerzitetu Vejk Forest.
Pokazalo se da nas mentalne liste koje sami sebi namećemo odvraćaju od produktivnijih stvari za koje je naš mozak sposoban, kao što je rešavanje problema. One se često čine bitnijim nego što zapravo jesu, i gotovo je nemoguće stvoriti prioritete unutar samih tih lista. Šafer kao rešenje preporučuje „čišćenje uma” – izbacite sve svoje procese, ideje, veze i obaveze iz glave i neka njihovo novo prebivalište bude neki papir, stiker ili tako nešto.
Čišćenje uma popunjava papir
Jednom u nedelju dana, izdvojite pola sata i napišite ili otkucajte na papir sve svoje misli koje su vam u tom trenutku vezane za to šta sve treba da uradite ili zapamtite. Odradite ovaj postupak na način koji vama najviše odgovara, navodi Šafer, bilo da je to pisanje „Word” ili „Excel” dokumenta, popunjavanje papira ili nečeg drugog. Nakon što ste svoj um očistili od svih tih stvari, te iste stvari možete da ubacite u svoj režim isplaniranog dana i da na taj način efikasnije izvršavate svoje dnevne aktivnosti.
U svojoj knjizi „Getting Things Done: The Art of Stress-Free Productivity“ (srp. „Kako biti produktivan bez stresa”), ekspert u sferi organizovanja vremena, Dejvid Alen, predlaže čišćenje uma kao rešenje tako što se neposredne misli kao što su posao, dom, porodica i zdravlje razlažu u kategorije. Kada sastavite listu, prođite kroz nju kako biste utvrdili korake po kojima ćete delovati. Ako to možete uraditi sada u roku od manje od dva minuta, onda to i uradite. Ako je vreme od ključnog značaja, onda ga zabeležite u svom kalendaru. Međutim, ako ne postoji vremenski rok, ali je to nešto čemu stremite, onda ga stavite u „Jednog dana“ listu.
FOTO: Practical Glamour
Čišćenje uma može da izazove naboj kreativnih misli
Producent Barnet Bejn, dobitnik Oskara za film „Dok budan sanjam” (eng. What Dreams May Come) i autor knjige „The Book of Doing and Being: Rediscovering Creativity in Life, Love, and Work“ (srp. „Ponovno otkriće kreativnosti u životu, ljubavi i poslu”), tvrdi da je čišćenje uma čvrsta polazna tačka za bilo koju kreativnu zamisao. Zakoračajte u proces oslobođeni samokritike i negativnih misli. Treba da pružite pauzu svom unutrašnjem kritičaru, navodi Bejn. Zasujte neki papir, platno ili video zapis svim svojim početnim idejama, osećanjima, slikama, rečima ili zamislima ne brinući o sledećem koraku. To bi vam takođe pomoglo da uvidite kako su klasična dela literature nastajala od samih zamisli.
Sajt „The Atlantic’s” nam pruža uvid u neke od prvih zamisli pojedinih klasičnih dela literature, uključujući i prve rukom napisane strane knjiga „Avanture Haklberi Fina” i „Madam Bovari”. „Neki od naših omiljenih filmova, pozorišnih komada, pesama i ostalih umetničkih dela su započeti kao komadići ideja koje da su jedva imali nekih dodirnih tačaka”, navodi Bejn, dodajući da čišćenje uma ima ulogu da vas motiviše da načinite prvi korak. „Obrada naših ideja dolazi kasnije”.
Skladištenje informacija i ideja unutar vašeg uma nije jedan od efikasnijih načina kome treba pribegavati, niti je koristan u smislu da ćete efikasnije obavljati svoje poslovne dužnosti. „Ovakvi pokušaji samo stvaraju fizički i mentalni stres”, navodi Šafer.
IZVOR: Fast Company & Inc
Šta zračiš, to privlačiš.
Pročitajte i:
Sve se dešava sa razlogom!
Na koji način mogu da savladam stres pred ispit?
Gde se krije naša moć produktivnosti?
