Zamislite studenta koji je sada u top pet najboljih studenata svoje grupe. Evo i informacije da student u školskom periodu nije bio naročito uspešan. Kako biste objasnili njegov sadašnji uspeh?
Možda biste i vi i on pošli od toga da se opametio i rešio da se dokaže. Međutim, ovom prilikom ne bih pošla od osobe, već od onoga što je van osobe, a utiče na nju. Dakle, šta je to što ga u školskom periodu nije vodilo ka motivu za postignućem, a sada niže uspehe i u tome istrajava do kraja? Naime, koja je formula motiva za postignućem?
Ne previše lako!
Ukoliko nam je zadatak da obavimo nešto što je za nas isuviše lako, posle nekoliko ponavljanja takvih, lakih, radnji, to bi nam dosadilo i odustali bismo. Mi volimo da se osećamo kao pobednici, da rušimo barijere, postavljamo više standarde i dosežemo više nivoe. Uzmimo jednostavan primer, video igrice – zanimljive su nam dokle god postoje oni nivoi za koje znamo da ih možemo preći, ali tako da se uz njih potrudimo. Osećaj da smo nešto postigli, uprkos otporu, uliva nam samopouzdanje i govori nam da mi to možemo.
Ne previše teško!
Nama je stalo da nešto dostignemo, da imamo osećaj moći i da imamo mogućnost da se popnemo na taj stepenik, ma koliko visok bio. Analogno, već pomenutom primeru sa video igricama, ni oko preteškog nivoa se nećemo truditi, odustaćemo ili ćemo dati nekom drugom da nam pređe (a ovo samo ako mislimo da ćemo sledeće nivoe moći sami).
Možda bismo mogli ovu formulu nazvati formulom zlatne sredine. Koje su njene mere i kako ih prepoznati i primeniti? Nažalost, često se pokazuje da prilično teško uočavamo granice između previše lakog, (zvaću je) zlatne sredine i previše teškog. Utoliko teže po naš motiv za postignućem, ukoliko je okruženje to koje diktira na kom ćemo od ova tri terena raditi pa ubode baš jedno od dva, po nas loša, a mi bez dubljeg zalaženja u prirodu materije i sebe radimo onako i ono što se od nas očekuje.
Tri određenja nam mogu pomoći u ovom prepoznavanju:
1. Ukoliko rezultata nema duže od očekivanog, a pritom se i prilično umarate i ne vidite više satisfakciju u tome što radite, ne radi se o zlatnoj sredini.
2. Ako određenu radnju obavljate rutinski i bez mnogo ulaganja sebe, omogućite sebi nešto što bi vam pružilo osećaj koji navodim pod 3.
3. Uživate u tome što radite i vrlo ste tome predani? Zadovoljstvo vam je da se nosite sa preprekama koje zadatak od vas zahteva i vrlo ste zainteresovani po pitanju onog što sledi? Mislim da vam je očigledno da, u tom slučaju, problem sa motivom za postignućem nemate.
Vrlo je moguće da ovaj naš student u školskom periodu nije bio stimulisan, za njegov nivo postignuća, na pravi način. Činjenica je da je sada uspešan, da dostiže sve nivoe koji mu se postavljaju, da mu motivacija ne manjka (već naprotiv) i da uz prijatnu dozu truda dolazi do uspeha. Možda se baš i u vama krije mali genijalac, kojeg sistem nije adekvatno stimulisao!?
