Поред брзог развоја технологије и великог броја деце која своје време проводе крај компјутера, телефона, таблета и сличних открића савременог света, постоје и они који својим примером показују да је лепота у традицији. У наставку вам представљам Филипа Савића који својим примером то показује.

Autor: Maja Milijić

ФОТО: Južne vesti

Заљубљеник у народне обичаје и традицију сврљишког краја средњошколац Филип Савић одлучио је да своје стечено знање о богатом наслеђу искористи како би сачувао традицију свог краја. Филип нам за iSerbia portal открива како је све то кренуло.

Како си почео да се интересујеш за предања, односно културно наслеђе наших предака?

Пре пет година за Белмужијаду смо имали штанд, па смо онда одлучили и да га украсимо етно, у складу са манифестацијом. Тада сам код куће пронашао неке старе ствари и полако заинтересовао за то народно, просто материјално стваралаштво, које цело своје настајање човек прати својим рукама. Од сетве, бербе, обраде до ткања до вежења. Мени се то јако допало, јер то није нешто обично, што можемо купити у продавници и што је кратког века, већ оно што човек за његово настајање било чега уложи свој сопствени рад и труд.

Белмужијада је привредно-туристичка и културна манифестација која се одржава у Сврљигу и посвећена је белмужу (традиционални специјалитет из планинских крајева југоисточне Србије). Одржава се од 2006. године, првог викенда у августу месецу и траје три дана.

Како си почео да се бавиш прикупљањем народних радиности?

Уочи Đурђевдана, пре две године, случајно пронађем емисију обичаја из једног нишког села и видим да тамо један човек прикупља старе обичаје, песме, предмете и ношње. Мени се то јако допало и пошто сам већ заволео нашу традицију, одлучио сам да почнем и ја да прибављам старе предмете и ношње. У нашем крају се то још и сачувало, а етнографски музеј у Сврљигу немамо.

Свој рад си објединио у прављење свог приватног музеја. Како си добио идеју за то?

Као што рекох, пошто музеј немамо, добио сам идеју да отворим један примитивни музејчић. Један рођак, такође, сакупља све старине дуги низ година и преправио је стару кућу у селу у музеј. Тако сам и ја мислио да од старе куће из 1936. године направим једну етно збирку, али то тек треба да се спроведе.

<имг цласс="тфлоат"срц="хттпс://с15.постимг.орг/50xсqр2ез/Савиц_Филип2_3_2017.јпг" />

ФОТО: Приватна архива

Је л’ имаш помагаче приликом сакупљања народних радиности?

Народно стваралаштво је заинтересовало и мог друга, тако да он и ја успешно прибављамо старе ствари. За сада имамо две посебне збирке, које можда и спојимо.

Који део народних обичаја и традиције ти је посебно занимљив?

Дефинитивно је то ношња, у којој су жене уткале и парче себе. Та једноставност сврљишке ношње и јесте лепа. Пртене женске и мушке кошуље од конопља, вежене геометријским шарама и равног кроја где нема отпадака при кројењу. Ту су и прегаче, оне старије са геометријским мотивима и ове новије вежене шареним концима и богате разним мотивима, као и прслуци вежени, срмени, испуњени вуном и штепани. Што је за мене најважније јесте да су то дела руку наших мајки, бака и прабака...
Такође, доста се интересујем за стару музику и са пријатељима негујемо песме из нашег краја, са карактеристичним напевом, као и разна кола, која учимо од старијих, што кораке, што мелодију.

Поред бављења фолклором, свираш поједине инструменте, попут гајди, дудука, окарине и фруле. Од кога си то научио?

Управо на тој Белмужијади, упознао сам једног изврсног мајстора фрули и осталих инструмената из Књажевца. Од њега сам купио једну фрулу и полако почнео да свирам. Нешто сам сам схватио, нешто сам научио преко интернета. Три до четири године сам свирао фрулу и усваршавао сам се. Помислио сам прошле године да се опробам и на гајдама, на овим нашим, сврљишким, јер оне изумиру. Због малог предзнања на фрули, са гајдама је ишло лакше. Неке основне ствари ми је показао гајдаш Неша из Преконоге, а остало полако сам савладавам.

По твом мишљењу, познају ли људи довољно обичаје свог краја?

У нашем крају се људи мало интересују за традицију и обичаје, јер су махом сви одрастали на селу и сада им је све то постало више сувопарно, али ипак постоје људи и организације које се залажу за очување традиције и етно-културолошке баштине. Могу само још да додам, нашу традицију по селима више негују и чувају жене, углавном због успомена и сећања.

Да ли мислиш да ћемо и после неколико година и деценија успети да сачувамо народну традицију или ће она отићи у заборав?

У последње време, свест о очувању се повећава. Овом манифестацијом, Белмужијадом, је могуће да ће се сачувати и да неће нестати. Сада почињу и млади да се доста интересују за традицију, за старе инструменте, што даје наду да неће ишчезнути стара кола, песме, свирке, и што је најбитније, сврљишке трогласне гајде, коју су на рубу изумирања. Интересовање младих се огледа и у њуховим активностима у фолклорним секцијама, што показује то да у Сврљигу постоје чак три КУД-а.

Ова прича нам показује да уз добру идеју наша традиција никада неће бити заборављена.


Маја је студент журналистике. Као амбициозна, вредна, поуздана, одговорна и организована особа жељна је даљег учења и усавршавања у каријери

***

Прочитајте и:

Stogodišnjica Svrljiško-topličkog ustanka
Svrljig: Održana predstava dramske sekcije
Igor M: Znanje i kvalitet su najbolji brend

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на urednistvo@iSerbia.rs уз Цц на office@iSerbia.rs, са назнаком „Пријава / новинар“. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVD

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ