iSerbia - Fanganui – reka sa ljudskim pravima
Pre nekoliko nedelja, jedna reka je po prvi put postala živo biće. Značaj koji reka Fanganui ima za Maore, domoroce Novog Zelanda, najzad je ovekovečen u vidu priznavanja ove reke za „pravno lice“, čime je osigurano i njeno bolje očuvanje.

FOTO: BBC Mundo

Prevela: Tamara Pavlović

Maorsko pleme sa obala reke Fanganui (Whanganui), na Severnom ostrvu Novog Zelanda, borilo se više od 160 godina da ova reka, treća po veličini u državi, bude priznata kao njihov predak, tačnije živo biće. Sredinom marta Parlament je konačno odobrio zakon koji priznaje reku kao živo biće.

„Znam da će neki ljudi u početku da pomisle kako je veoma čudno dati jednom prirodnom resursu pravni subjektivitet, ali ovo nije ništa čudnije od porodične zavetine (ustanove naslednog karaktera koju mogu naslediti dva ili više lica), kompanije ili korporacije“, rekao je za New Zealand Herald Kris Finlejson, ministar zadužen za pregovore. Novo priznavanje reke kao živog bića omogućiće joj da u bilo kom legalnom postupku bude predstavljena jednim članom plemena i jednim delegatom Novog Zelanda.

FOTO: Wikimedia commons

„Ja sam reka i reka je ja“

Ovaj novi pravni status reke znači da će, ako neko zloupotrebljava ili uništava reku, morati da se suoči sa zakonom, koji sada ne pravi razliku između povrede plemena i povrede reke „jer su oboje jedno te isto“. Kao što je naglasio legislator Adrijan Rurafe, koji predstavlja maorsko pleme, koncept predstavljanja reke kao osobe nije neuobičajen za Maore. Rurafe je izjavio: „Reka je, u svojoj celosti, veoma važna za ljude koji rade na njoj ili žive pored nje. Sa maorskog stanovišta, dobrobit reke je direktno povezana sa dobrobiti cele zajednice i zbog toga je stvarno važno da ista bude i priznata kao živo biće“. Ovo mišljenje, dodao je, sažeto je u maorskoj izreci: „Ja sam reka i reka je ja“ (Ko au te awa, ko te awa ko au).

FOTO: BBC Mundo

Suze i muzika

Stotine članova i predstavnika maorske zajednice proslavili su ovu vest sa suzama i uz muziku ispred novozelandskog Parlamenta, u Velingtonu. „Razlog za preduzimanje ove akcije bilo je to što smo oduvek smatrali reku svojim pretkom“, rekao je za The Guardian Džerard Albert, glavni pregovarač Fanganui Maora. „Borili smo se da pronađemo nešto slično zakonu, tako da bi i drugi mogli da razumeju reku iz naše perspektive, a tretiranje reke kao živog bića će biti pravi način da joj se približimo kao nedeljivoj celini, umesto tradicionalnog modela u poslednjih 100 godina, prema kome se tretira kao državno vlasništvo“, rekao je on. Kako dalje objašnjava Albert, Maori sebe smatraju delom Univerzuma i u harmoniji su sa planinama, rekama i morima, sa kojima su jednaki.

Ovim sporazumom završio se najduži pravni spor ove zemlje. Fanganui Maori su se borili za priznavanje reke za živo biće još od 1870. godine. Sporazum uključuje i 55 miliona američkih dolara za kompenzaciju, kao i 21 milion dolara namenjenih fondu za očuvanje reke, ali i 700.000 dolara za uspostavljnje pravnog okvira reke. No, ovo nije prvi put da je na Novom Zelandu prirodnom resursu odobren pravni status. Sličan dogovor postignut je i 2013. godine, sa drugim maorskim plemenom, plemenom Tjuhoe (Tūhoe), kada je Nacionalni park Te Urevera (Te Urewera) sa Severnog ostrva takođe priznat za pravno lice.


IZVOR: BBC Mundo

Tamara traži sličnosti u razlikama.

***

Pročitajte i:

Umetničko delo koje mogu da vide i vanzemaljci
Kako more utiče na vaš mozak
7 prirodnih bogatstava Azije

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na radionicaspanski@gmail.com, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI