.jpg)
FOTO: RTV
Pored Zakona o javnom informisanju, koji se delom bavi i onlajn sferom, od 2006. godine postoji Kodeks novinara Srbije. Kodeks, kao etička preporuka, čini se, „visi u vazduhu“, što je zabrinjavajuće, ali zdrava, tačna i objektivna interakcija, koju novinarstvo na internetu može da pruži, može da bude vraćena na pravi put uz nekoliko preporuka.
U čemu se ogleda nepoštovanje novinarske etike?
Odstupanja od etičkih pravila u novinarstvu možemo nabrajati u nedogled. Fokus je na poštovanju informacija, sagovornika, izvora, autorstva, tačnosti, uticaj na sprečavanje diskriminacije, govora mržnje i još mnoge druge stvari.
Onlajn novinar mora da zna da rukuje društvenim mrežama, da zna da ih koristi, kako da ih se čuva i mora da zna da sve što je rečeno na taj način javno i da se teško ispravlja.
Preporuka 1
Sve što je na društvenim mrežama je javno. Novinar mora da zna da sve što iznosi na takav načnin može da ugrozi njegovu profesionalnu reputaciju.
Drugim rečima, ukoliko novinar koristi društvene mreže za iznošenje ličnih stavova, treba to i da naglasi. Neretko se baš ti stavovi identifikuju sa stavovima medijske kuće, a to nisu. Kada se prenose tvitovi, statusi i slično, to se mora raditi na način koji neće dovesti u zabludu pratioce/prijatelje.
Preporuka 2
Preuzimanje slika, tekstova, izjava i drugih podataka dozvoljeno je ako su u pitanju autentični profili javnih ličnosti ili ukoliko je od javnog interesa.
Provera i utvrđivanje autentičnosti znači i kredibilitet medija. Ukoliko se odobrenje ne dobije, a urednici insistiraju na toj informaciji, potrebno je odlučiti da li je javni interes definitivan. Privatna lica uživaju veće pravo na privatnost u odnosu na javne ličnosti, pa i deca, maloletni prestupnici, žrtve nasilja i počinioci dok se ne digne optužnica.
Preporuka 3
Ne treba objavljivati netačnu i neproverenu informaciju. Dakle, izbegavati objavljivanje neverifikovanog sadržaja. Ukoliko informaciju nije moguće proveriti, potrebno je naglasiti da je neproverena. Preporučuje se da se društvene mreže tretiraju kao mesto sa potencijalno netačnim informacijama.
Preporuka 4
U kriznim situacijama, novinar treba da vodi računa o sigurnosti osoba koje pružaju informacije na društvenim mrežama ili drugim internet platformama – ne sme da je dovodi u neposrednu opasnost.
Preporuka 5
Glasine internetom kruže najbrže. Ne uzimati ih zdravo za gotovo, već ih proveriti iz najmanje dva izvora.
Preporuka 6
Nije preporučljivo menjanje fotografija i video snimaka toliko da se promeni značenje. Ukoliko se nešto menja, prilikom objavljivanja je potrebno naznačiti šta je drugačije. Autentičnost fotografije se može proveriti prateći datum na njoj, mesto gde je snimljena, da li osoba koja je koristi ima autorska prava i tako dalje.
Preporuka 7
Obavezno je navođenje izvora – linkovati sve ono što se nalazi u medijskoj objavi, a prisutno je na drugim sajtovima.
Preporuka 8
Novinar se mora predstaviti i u komunikaciji na društvenim mrežama prilikom traženja informacije. Lažno predstavljanje nije dozvoljeno, a anonimnost jeste u posebnim slučajevima, kao što je javni interes ili nemogućnost nalaženja informacije na drugi način.
Preporuka 9
Objavljene informacije se vide veoma brzo na internetu. Potrebno je biti brži pri ispravljanju grešaka.
Preporuka 10
Redakcije treba da vode računa o komentarima, da postave uslove za komentarisanje i da se trude da izbegnu komentare koji će da izazovu govor mržnje, diskriminaciju, uvredu, klevetu i slično.
IZVOR: Etičke preporuke za profesionalne novinare u onlajn sferi, Tatjana Ljubić
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
