FOTO: The Telegraph
"Verovatno nikada neću videti Džoan Baez uživo." Sećam se kako sam ovo pre par godina govorio. Sećam kako sam se pre par godina sa time pomirio... ali čuda se dešavaju. I Džoan Baez je upravo to - čudo.
Ova sedamdesettrogodišnja žena koja se sa osmehom i skromnošću istinskih velikana pojavila pred publikom u Domu sindikata je u dvadeset prvoj godini bila na naslovnici magazina Tajm, bila je prijateljica Martin Luter Kinga i aktivni borac za ljudska prava i integraciju, borila se protiv rata u Vijetnamu, pevala na prvoj turneji organizacije Amnesti internešenel, borila se za ljudska prava LGBT osoba i učestvovala u memorijalnim marševima u sećanje na Harvija Milka, inspirisala je Vaclava Havela u njegovim borbama za Češku republiku, jednom prilikom ga bukvalno spasivši od hapšenja, devedesetih je posetila Sarajevo pod opsadom, zalagala se protiv rata u Iraku, rame uz rame stajala do Nelsona Mandele kada je slavio svoj 90. rođendan, podržala pokret Okjupaj Volstrit 2011... i još mnogo toga.
Ima neka tajna veza...
Pojavila se na sceni sa osmehom, nekako nenametljivo prišla mikrofonu, a već svojom pojavom izazvala je gromoglasan aplauz i ovacije pune sale Doma sindikata. Nizale su se nove i stare pesme, na engleskom i španskom, uz šale i priče iz života, a mi u publici smo plakali, smejali se i pevali sa Džoan Baez. U jednom trenutku, ona je na srpskom otpevala čuvenu Ima neka tajna veza - ponovo uz gromoglasni aplauz i odobravanje (koje u suštini nije ni prestajalo, već se samo nastavljalo posle svake naredne pesme ili određenog stiha).
Čuda
Neumorna, tri puta je izlazila na bis i iznova nas oduševljavala. Što i jeste u njenom stilu - tako je pre mnogo godina, neumorna čak i u šestom mesecu trudnoće, nastupila na festivalu Vudstok. I tako je neumorno čitav život branila ljudska prava i ideju mira, maršilala, podržavala i bila gde god je to trebalo, od Južne Amerike pa do Vijetnama. I stvarala je i prenosila divnu muziku, i sjajne poruke.
I promenila je svet. Ta neumorna umetnica koja je od svoje sedamnaeste, pa do danas, do svoje sedamdeset i treće godine, društveno angažovana.
Jedne lepe beogradske večeri u oktobru, pojavila se i otišla sa scene sa osmehom Džoan Baez. Džoan Baez, koja je uradila toliko velikih, i toliko različitih stvari, da je nekad neverovatno da sve to stane u jedan život. Da je to čudo. Mala ili velika, čuda se dešavaju. Na neki način, učinila je da i mi osetimo, i budemo deo jednog čuda, Večeri sa Džoan Baez.
Hvala joj na tome!
Miloš čita, posmatra, piše, pokreće, uči, stvara... Zemljanin i pacifista, multikulturalan i multipraktičan.
