Foto: oslobodjenje.ba
Dunja je rođena 1941. godine u Zagrebu, tamo je završila gimnaziju, upisala fakultet i radila do 1967. godine u Radio televiziji Zagreb. Međutim 1967. se zajedno sa suprugom novinarom Milanom Lango seli u Beograd i postaje član informativnog programa Radio televizije Beograd. U Beogradu je završila Filološki fakultet studije engleskog jezika. Iz RTS-a je otišla i u penziju 1999. godine, ostavivši u arhivi veliki broj emisija. Bila je voditeljka i urednica informativnih, kulturno- zabavnih i kontakt emisija. Uspešno je vodila kvizove i muzičke festivale zabavne i džez muzike.
Posebno će ostati upamćena kao voditeljka i začetnica programa Nedeljno popodne koji je u periodu od 1977-1992. bio gledaniji i od Dnevnika, kako stoji na njenom zvaničnom sajtu. Minja Subota je isticao u jednom intervjuu da je tajna ove emisije u njenoj pripremi: Dunja je sama pripremala emisije, a danas to čine kolege, dok voditelji samo čitaju.
Od 1995-1999. vodila je i Modni magazin, prvi televizijski modni časopis, gde se govorilo o fenomenu mode kao značajnom kulturnom fenomenu.
Dunja je u intervjuu za Politiku rekla da nije sve u talentu, da mladi voditelji pre svega moraju da se obrazuju, uče i osluškuju.
Za svoj rad dobila je veliki broj nagrada, među kojima se posebno ističe nagrada Gordana Bonetti, koji joj je za najlepšu voditeljku dodelila publika časopisa „Praktična žena“, kao i Oskar popularnosti koji je dobila nekoliko puta, i mnoge druge.
Dunja kao voditeljka kviza
Njena želja od malena je bila da bude ispred kamere, ali kao glumica. Iako je bila voditeljka, oprobala se i kao glumica i to u nekoliko filmova. U filmu Moja luda glava, koji je 1971. režirao Vuk Vučo, igrala je glavnu žensku ulogu, a partner joj je bio Bata Živojinović. Kasnije je igrala i u filmovima Bež iz 1972. i Bombaši iz 1973. godine.
Dunja Lango u filmu „Moja luda glava"
Publika i saradnici pamtiće je kao principijelnu osobu i velikog profesionalca, a o tome je i javno govorila za list Politika , želeći da ostavi mlađim kolegama recept televizijskog voditeljstva: „Pružiti gledaocima pametan, kulturan, zanimljiv sadržaj, lepu temu i informaciju, koje su pripremali isto takvi mladi i talentovani, ali i iskusni saradnici, a bilo ih je mnogo. Trudila sam se da dobijem za saradnike kvalitetne ljude, a u goste su nam dolazili najbolji umetnici, slikari, pisci, muzičari, arhitekte, glumci... i predstavljali svoja dela i ideje“, rekla je ona.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!
Pročitajte i:
Silvija Plat: život i uticaj nesrećne pesnikinje
Ko su bile prve sufražetkinje?
O Sthendalovom sindromu
