FOTO: Facebook
Diplomirao je 2012. godine na smeru Finansije, bankarstvo i osiguranje na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je kasnije završio i master studije. Po završetku osnovnih i tokom prvog semestra master studija tražio je posao po sistemu „od vrata do vrata“, koja su za njega, nažalost, ili na sreću, ostala zatvorena uz preporuku da za posao traži „vezu“ ili da se učlani u „neku partiju“.
Po prirodi ambiciozan i željan za dokazivanjem, vrlo brzo je shvatio da mu nije ostalo ništa drugo do da stečeno znanje iskoristi za pokretanje nekog svog posla. Spojio je ekonomiju sa interesovanjem za informacione tehnologije, na koje je do tada gledao kao na hobi. Otvorio je agenciju za konsultantske delatnosti u oblasti informacionih tehnologija. Od tada se trudi da mladim ljudima, apsloventima ili tek svršenim studentima, pruži šansu kakva njemu nije bila pružena, angažujući ih na projektima na kojima radi kao konsultant.
Pročitajte šta je Dragan Stanojević rekao za iSerbia
Odakle je potekla ideja da otvorite svoju konsultantsku agenciju?
Nakon euforije zbog okončanja studija, usledio je šok prelaska u „svet odraslih“. Prošlo je vreme kada je posao čekao svakog studenta nakon završenog fakulteta. Vremena su se promenila i posao nije siguran čak ni onima koji su već zaposleni. Poslodavci traže ljude sa iskustvom, a niko ne želi da mladim ljudima pruži šansu da steknu neko iskustvo i pokažu svoj potencijal. Zbog toga sve veći broj mladih ljudi odustaje od potrage za poslom i čeka neka bolja vremena. Nisam želeo da čekam, već sam odlučio da pokrenem sopstveni biznis. Računari su još iz srednje škole za mene bili hobi. Kako je IT sektor je u velikoj ekspanziji, spojio sam lepo i korisno.
Šta biste izdvojili kao najtežu stvar pri osnivanju sopstvenog „biznisa“?
Najteža stvar je strah od neuspeha. Većina ljudi sa kojima sam pričao pre pokretanja biznisa me je odgovarala govoreći da nije sve tako lako, da ne gubim vreme i novac, jer od toga nema ništa. Na sreću, bilo je i onih, doduše, u manjini, koji su me podržavali govoreći da neće biti lako, ali da svakako pokušam i da budem uporan. Veliki problem prilikom osnivanja preduzeća predstavlja komplikovana administracija, različito tumačenje pravila i propisa i lutanje od jedne do druge institucije.
Na šta konkretno mislite?
U svetu postoje različite poreske olakšice za start-up firme, dok je kod nas situacija sasvim drugačija. Još uvek firma ne počne da donosi prihode, a već je u velikom minusu za različite poreze i doprinose. Po meni, država treba da stimuliše pokretanja privatnog biznisa odlaganjem plaćanja poreza i doprinosa, davanjem olakšica, kao i smanjenjem poreza na kompjutersku opremu.
Koji su izazovi Vašeg posla?
Izazovi su stalni izvor finansiranja, pronalazak novih klijenata i borba u tržišnoj utakmici sa drugim firmama. U IT sektoru ne postoje granice, veliki je broj potencijalnih klijenata, ali isto tako i konkurentskih firmi.
Na koji način pomažete mladim ljudima?
Trudim se da kad mogu nekome pružim priliku da stekne iskustvo kroz rad za koji će biti adekvatno plaćen. Do sada sam sarađivao sa programerima, arhitektama, pravnicima i prevodiocima. Nadam se da ću u budućnosti steći klijente kojima će biti potrebni i ljudi iz drugih struka.
Šta je za Vas bitno kada nekoga zapošljavate?
Prilikom zapošljavanja je bitna, ali ne i presudna stavka, fakultetska diploma. Važnija je snalažljivost, kreativnost kao i inovativan pristup rešavanju problema.
Šta biste savetovali mladima po pitanju njihove karijere?
Moj savet mladima je da sami grade svoje karijere. Ako se sami ne potrude, niko im drugi neće obezbediti posao.
Pročitajte i:
Neda i Veljko: Šesnaestogodišnji virtuozi
Bora Čorba: Kriza autora kod nas je velika
Naša Ljuma Penov zablistala u Njujorku!
