U subotu, 25. oktobra, su mnogi Kragujevčani izašli u klubove, drugi su bili na Međunarodnom JazzFest-u, koji se održavao u Knjaževsko-srpskom teatru. Treći su pak bili na koncertu Goblina, koji se odžavao u Areni Fun Factory, u Šoping centru Kragujevac Plaza. Naravno, bilo je nemoguće da na ta dva mesta (festivalu i koncertu) budem u isto vreme, pa sam najpre bila na JazzFestu, a zatim sam otišla u Arenu.
Veče provedeno u razgovoru sa izvrsnim muzičarima, a jedan od njih bio je Golub, pevač grupe Goblini. Za one koji ne znaju, Gobline sada sačinjavaju: Branko Golubović – Golub (vokal), Vladislav Kokotović - Vlada (bas gitara), Alen Jovanović (gitara), Leonid Pilipović (gitara) i Milan Arnautović (bubnjevi).
Kako je nastao bend i ime benda Goblini?
Bend je nastao još ’92 godine i osnova cele priče polazi od Vlade i Alena, koji su stigli iz Hrvatske kao izbeglice, koji su u to vreme imali svoj bend u Hrvatskoj „Lorelaj“. Igrom slučaja su shvatili da su obojica u Šapcu i rešili su da nastave da rade u onom ludilu '92, '93, '94 godine u toku rata. Tako su oni imali tu jasnu ideju da žele da nastave da sviraju, a onda smo se igrom slučaja njih dvojica i ja upoznali, u decembru ‘91 godine, za moj rođendan. Tri meseca kasnije, u martu ‘92 je nastao bend Goblini. Zašto Goblini? Goblini su mitološka bića, koja imaju taj neki idealizam u sebi, u najkraćim crtama: Goblini na dobro odgovaraju dobro, a na zlo odgovaraju zlom. To bi značilo da, ukoliko si dobar – dobićeš srce, ukoliko nisi dobar – dobićeš pesnicu.
Interesantno mi je što je bend nastao u 90-im godinama, kada je bila popularizacija dance muzike. Kako je uspeo da se takav bend sa takvom muzikom probije na ovo tržište? Da li vam je bilo teško?
Jeste to bila popularizacija dance-a i bilo nam je izuzetno teško, kao što je i danas teško. Razlika u tome je što, su Goblini u ono vreme došli iz Šapca, koji je tada bio poznat kao grad narodne muzike, šabačkog vašara i kada smo dolazili u Beograd i pokušavali da promovišemo materijal i govorili ljudima da smo iz Šapca, ljudi su nam se jednostavno smejali, nisu mogli da veruju, mislili su da je neko zezanje u pitanju. Sa druge strane, mnogo medija i emisija je postojalo, Rock ‘n' Roll je živeo na tzv. main stream medijima – radio, televiziji itd. Mogu reći da danas, koliko god da je nama bilo teško, imam utisak da je mnogo teže novim generacijama, jer, danas imate tu mogućnost da plasirate sve pesme na elektronskim medijima, tipa YouTube, Facebook i slično, ali ništa ne može da zameni standardne ortodoksne medije, kao što su novine, televizija, radio, jer vam oni daju mogućnost da plasirate svoje ideje ljudima koji možda čak i ne znaju ko ste i daje šansu da poslušaju sve to. Za razliku od toga što, ako nešto postaviš na YouTube, to će biti dostupno ljudima koji znaju i očekuju da ćeš nešto novo da objaviš, ali neki novi ljudi, za koje se još nije čulo, neće moći da privuku pažnju tim medijima. Tu je velika razlika, jer smo mi imali medije, imali smo podršku, danas toga više nema.
Kako današnji muzičari rock i punk bendova mogu da zarade novac kroz, na primer, prodaju svojih CD-ova, kada je na Internetu sve dostupno, pesme mogu da se preuzmu i preslušaju besplatno? Kako uspevate da 'preživite'?
Muzičari uspevaju da ‘prežive’ zato što im je muzika hobi. Ne znam koliko bendova u ovom trenutku postoji u zemlji kojima je muzika osnovni vid zarade. Ukoliko želiš da se baviš, naročito pank i rok muzikom, koja nije pitka većini ljudi koji žive u Srbiji i ako misliš da ćeš živeti od toga, onda si se grdno prevario, jer je to nemoguće. Zbog toga Goblini imaju svoje poslove i pored muzike, kojima se bave kako bi preživljavali, kako bi živeli svoje živote. Novi bendovi moraju da imaju strpljenja i zaista moraju da grizu metak do kraja da bi nešto uradili, ali ako misle da zarade novac, bolje da se ne bave ovim poslom.
Jeste li nekada razmišljali da odete iz Srbije, da pokušate da ostvarite karijeru u inostranstvu?
Jesmo. Svirali smo velike turneje po Italiji, ali raditi nešto na engleskom i krenuti u tu avanturu, znači da bend zaista mora da se maksimalno posveti ovom poslu, a da li će uspeti ili ne, to je pitanje. Tako otvaraš vrata konkurenciji, koja je toliko jaka i široka, da je to neverovatno. Sa druge strane, teme koje mi obrađujemo su teme koje su ciljano vezane za situaciju koja se nalazi ovde, u ovoj zemlji i u zemljama oko nas. Pitanje je koliko bi drugi ljudi to shvatili, što bi značilo da bi moralo da se radi koncepcijski na drugi način, kako bi to moglo da se predstavi drugim ljudima, jer je poenta da shvate tvoju poruku, a sumnjam da bi oni mogli da razumeju pola pesama sa ovog albuma, jer su te pesme, kao što sam pomenuo, ciljno vezane za situaciju u Srbiji.
Da li bi mogao da izdvojiš neki vaš album kao najdraži i zbog čega?
To je nemoguće. Kada posmatram stare albume, iz neke tehničke tačke gledišta, toliko bih stvari menjao, a u isto vreme ne bih menjao ništa, jer sve te greščice, neki tehnički nedostaci, daju draž tom albumu. Svaki album ima neki svoj pečat vremena, trenutka, tehnologije, koja nam je u tom trenutku bila dostupna, a i materijalnog, koji nam je omogućavao da priuštimo sebi tu tehnologiju da taj album zvuči bolje ili gore i da imamo mesec i po dana da radimo taj album ili nedelju dana. Sve je to izuzetno emotivno, lično, tako da, koliko god to zvučalo kao kliše, ne bih mogao da upoređujem albume, jer svaki u svom vremenu ima svoj život, šmek i teško ih je upoređivati. Ogromne su razlike u tome šta se dešavalo u trenucima kada smo radili na nekom albumu.
Budući da ste imali pauzu desetak godina, da li si nekada pomislio da možda više nećete sarađivati i kako se desilo da se ponovo sastavite?
Verovao sam da se nećemo sastaviti. Mislio sam da je cela ta priča završena. Međutim, postoji određena hemija među određenim ljudima koja jednostavno pokreće neke priče na koje mi verujemo da ne utičemo svesno, ali izuzetno indirektno utičemo. Kada se ta hemija skupi ponovo, stvari počinju da se dešavaju van nekih tvojih rezona ili logike ili čak i želja. Veoma lako je išao ceo taj proces, to je bilo nekoliko razmenjenih telefonskih poziva između, u to vreme Alena, Vlade i mene i onda smo se dogovorili da se skupimo da sviramo. Jednostavno, ta pozitivna energija, koja je mogla da se oseti putem telefona, je dovela do toga da smo vrlo lako zaključili da želimo da odsviramo šest koncerata. Naravno, kada smo se popeli na binu, a mislim da je to naš teren, onda smo shvatili da je to toliko jaka energija gore, da je bilo teško da se sve završi na tih šest koncerata. Tako je i bilo. Goblini nikada nisu napravili tehnički savršen album i zaista verujem da je to moglo mnogo bolje, ali ono što čini Gobline Goblinima su koncerti. Ni oni nisu tehnički savršeni, daleko od toga, jer nemamo vremena da vežbamo k'o ljudi, ali imaju tu neku energiju i iskrenost koje odišu ceo koncert. Uvek smo voleli da sviramo, a zamisli sada kada smo ograničeni vremenom i sviramo samo kada ja mogu da sviram. Želja je onda mnogo veća.
Slušala sam vas na Arsenal festu i večeras sam uspela da čujem nekoliko pesama i videla koliko ste povezani sa kragujevačkom publikom, čini mi se da odiše neka posebna energija, mislim da vas Kragujevčani mnogo vole. Kako je to sa vaše strane?
Kragujevac je nama izuzetno bitan grad. Mi smo prvi put izašli iz Šapca, odnosno prvi put smo izašli iz našeg grada i otišli u neki drugi grad, koji nije Beograd ili Novi Sad, jer je u to vreme uvek postojala ta verovatnoća da demo bendovi imaju tu mogućnost da sviraju na nekoliko festivala demo bendova i da se na taj način predstave beogradskoj i novosadskoj publici, ali svirati u gradovima koji nisu Beograd i Novi Sad je teško. Prvi put u Kragujevcu smo svirali u Domu omladine ’94 godine u septembru ili oktobru. Nikada nećemo zaboraviti taj prijem kragujevačke publike. Jednom bendu koji se tek predstavio Srbiji i koji je verovao da je potrebno još vremena da izađe van svog grada je ta reakcija mnogo značila i dala nam je mnogo samouverenja i motivaciju da sviramo i u drugim gradovima u unutrašnjosti.
Misliš li da vas je kragujevačka publika tada dobro prihvatila zbog toga što je Kragujevac poznat kao ‘grad rock ‘n’ rolla’?
Kragujevac ima svoju priču, tradiciju, na kraju krajeva, Kragujevac ima jednog Vuju, koji je na toj sceni radio od početka, kada je scena nastajala, pa do danas. Onda su iznikle nove generacije koje su nastavile da slušaju tu vrstu muzike i tako se stvorilo neko plodno tlo za nas ostale da dođemo i da se predstavimo ovde i da uživamo na koncertu zajedno sa tim ljudima.
Krenuli ste na koncertnu turneju. Šta je sledeće u planu?
Sutra idemo u Niš, u Ljubljani ćemo biti 30. oktobra, sledeće veče idemo u Kočevje, a u subotu 01. novembra ćemo nastupiti u Banja Luci i tu završavamo, jer moram da se vratim za Etiopiju.
Više informacija o bendu možete naći na njihovom zvaničnom sajtu.
Evo nekoliko fotografija sa mini turneje benda Goblini:
