иСербиа - Корина Đорђевић: Девојка која прелази границе

,,Једном када пробаш летети, ходаћеш земљом са очима окренутим ка небу, зато што си горе био и зато што се горе желиш вратити”, речи су чувеног сликара и проналазача Леонарда Да Винчија. Да су ове његове речи истините, потврђује стјуардеса Корина Đорђевић. Рођена је у Кладову, малом месту на обали Дунава, а посао стјуардесе јој је омогућио да пропутује скоро цео свет и упозна културе других народа.

Autor: Silvija Stojić

Privatna arhiva

За иСербиа, на помало романтичан и носталгичан начин, говори о томе како изгледа посао стјуардесе, које су јој омиљене дестинације и зашто воли да фотографише.

Како је заправо све почело? Како си добила овај посао?

Прва путовања авионом су били кратки летови од по сат и по времена и мање, на релацији Београд-Трст. То је било давних деведесетих година. Тада ми ни на крај памети није падало да бих једна од оних слатких, љубазних стјуардеса могла да будем ја у будућности.
Први пут сам добила жељу да пређем на другу страну седишта 2003. године, када сам се враћала из Париза са другарицом и опазила лепу униформу на високом, плавом стјуарту, који ми је додао папирић са својим именом и бројем телефона. Мама ми је недуго после тога купила прву књигу о авијацији која ми је отворила врата тог тајанственог света међу облацима. Али за време средње школе, то су биле само фантазије у позадини реалног живота. Тек након што сам у Болоњи завршила факултет, моја најбоља другарица Марина ми је јавила да позната фирма регрутује стјуарте у Фиренци, која је удаљена пола сата од Болоње. Отишла сам из чисте знатижеље и без великих очекивања. Све је постало озбиљно када сам прошла све селекције и када ми је стигао познати ,,златни позив" са понудом посла.

Које су најзанимљивије земље које си посетила и којима би се опет вратила?

Тешко је направити селекцију омиљених земаља пошто је свака другачија на свој начин. Феноменалан је осећај када можеш да сваку појединачно упознаш изблиза. Ипак, постоји пар држава којима се радије враћам и никада ми не досаде, а то су Јужна Кореја, Јапан и Кина. Далека Азија је као неки паралелан свет у односу на наш. Стандард је висок и имају све оно што и ми имамо, али у њиховој форми, бојама и мирисима. Посебан утисак је на мене оставила огромна мапа света која се налази на аеродрому у Сеулу. У самом центру је Азија, док се Европа налази на левој периферији мапе. Легитимно и сасвим разумно, али ми никада није пало на памет да на тај начин гледам на свет.

Оно по чему су специфична твоја путовања је то што ти направиш гомилу необичних фотографија и постављаш их на друштвене мреже, па твоји пратиоци имају утисак да путују с тобом. Да ли си размишљала да се бавиш фотографијом?

Одувек сам волела фотографију. Волим да уредно архивирам све своје слике и оне ми помажу да се сетим и најмањих детаља са многобројних путовања. То су моји драгуљи успомена. Имам и професионални фото-апарат, али никада нисам помислила да ту страст развијем у професионалном смислу. Довољно ми је да на тај начин водим са собом на сва путовања моје драге суграђане из родног краја. Зато покушавам да дочарам свако искуство до минималних детаља и када видим да ме неко прати на друштвеним мрежама и воли моје фотографије, циљ је постигнут. Још водим и дневник путовања, и у њега, поред утисака које записујем, лепим разне папириће, попут улазница, брошура и програма. Скупљам и сувенире из сваке земље.

<имг срц="хттпс://с2.постимг.орг/утпм85пиx/ИМГ_20161126_200209.пнг" />
Privatna arhiva

Често посећујеш источне земље и кроз фотографије можемо да видимо да покушаваш да се уклопиш у културу земље коју посетиш, носећи њихову традиционалну одећу и испробавајући њихову традиционалну храну.

Мислим да је сама могућност путовања један посебан дар који треба искористити максимално. И када већ постанеш светски држављанин, који је бољи начин да осетиш тај космополитски дух, ако не да се потрудиш да упознаш културу те државе, испробавајући храну, учећи њихов језик, носећи традиционалну одећу и упознајући обичаје. Не само да све постане занимљивије као догађај - пошто будеш прихваћен широких руку као један од њих, него се много и научи. Свако путовање ме обогаћује и постајем особа са све ширим видицима.

Потичеш из малог места са истока Србије. Како ти сада изгледа та перспектива када си пропутовала пола света?

Ја сам од малена навикла на неку ширу слику која сем Кладова укључује и Букурешт, родни град моје мајке. Та честа путовања у другу земљу још су у детињству поставила стубове отвореног начина размишљања и схватања света. Провела сам својих првих 15 година живота у Кладову и мислим да је такво мало, сређено и мирно место идеално за одрастање. Наравно, пуно сам се променила од тада и путовања су велики део те промене. Али мој родни град има посебно место у мом срцу, као топло родитељско гнездо где је увек мило вратити се.


И за крај, ста можеш да препоручиш девојкама које желе да се баве твојим послом?

Свакој девојци која стреми да буде стјуардеса препоручила бих да пре свега студира стране језике, јер је то улазни пасош у свет авијације. Што више језика, то више могућности и избора разних компанија на тржишту. Затим, јако је важно бити флексибилан и спреман на искуства сваке врсте. Јак, али сталожен карактер је велики плус. И коначно, треба имати ведар дух са увек спремним осмехом.
Моја литература о авијацији данас броји петнаестак књига, и ту има свачега, од романа до документарних текстова. То је још један корак близе овој професији, не само за будуће стјуардесе, него и за оне који су ван тог света заинтересовани да сазнају шта се дешава међу облацима на 12.000 метара висине. Моја порука је иста као и она коју је Кетлин Бери дала у својој књизи, још давних тридесетих година прошлог века: ,,Посао стјуардесе је добро урађен ако је остао непримећен.“
Дакле, треба вредно радити, а грациозно се држати и деловати као да све изгледа лако.

Силвија воли црно-беле фотографије, Рејмонда Карвера и Дунав.

Прочитајте и:

Odri Hepbern - simbol ženstvenosti
Mileva Ajnštajn: Između karijere i porodice
Vanja Nenadić: Kada ću ako ne sad?!

***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на ifemin@iserbia.rs ЦЦ office@iserbia.rs, са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ