FOTO: Universal
Klasičnoj muzici se često pripisuju epiteti koji je opisuju kao uštogljenu, dosadnu i vođenu pravilima.
Uz određenu dozu obrazovanja, ponekad dozvolim sebi da mislim da znam kakvu muziku mogu očekivati od izabranog kompozitora ili muzičkog perioda. Ipak, kompozitori su kroz istoriju pomerali granice stvaralaštva; ovaj put govorim o odlasku daleko od očekivanog. Ova pomeranja nisu bila samo u okviru muzičkih parametara, već u okviru poimanja muzike i koncepta jednog muzičkog dela.
Ovo su neka od dela u čijim sam otkrivanjima naročito uživala. Moram naglasiti da su šanse za prisustvovanje izvođenju navedenih dela u celosti vrlo male.
To kažem zato što sam optimista.
1. DŽON KEJDŽ – Organ²/ASLSP (As SLow aS Possible)
Džon Kejdž (John Cage) poznat je po tendenciji da istražuje prirodu zvuka i da nudi umetnost koja se može nazvati ne samo muzičkim, već i zvučnim delima. Organ²/ASLSP je ozbiljan takmičar u kategoriji za najdugotrajnije zabeleženo delo u istoriji. Kako se instrukcije za izvođenje dela nalaze u naslovu, ovo delo od osam stranica muzike bi trebalo izvoditi najsporije moguće. Taj termin osigurava da će svako izvođenje biti drugačije. Delo je napisano sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a prosečno trajanje izvođenja je između 20 i 70 minuta. Pojedini izvođači su uneli truda da delo izvode po više od osam sati.
Ipak, postoji i verzija pod nazivom Džon Kejdž Organ Projekat (John-Cage-Orgelprojekt), koja je planirana da traje 639 godina u Halberštatu (Halberstadt). Izvođenje dela započeto je sedamnaestomesečnom pauzom 5. septembra 2001. godine na Kejdžov 89. rođendan. Prvi zvuk se iz orgulja začuo 5. februara 2003. godine. Poslednja promena note dogodila se 5. oktobra 2013. godine, a video tog trenutka se može videti na YouTube-u. Možete da, ukoliko ste zainteresovani, organizujete put u Halberštat i prisustvujete narednoj promeni note koja se očekuje 5. septembra 2020. godine.
FOTO: Robin Engelman
Ovaj projekat je svojevrsni filozofsko-umetnički podvig koji tera na razmišljanje. U moru komentara na delo izdvaja se grupa ljudi koja izričito ne podržava ideju, kao i grupa koja svoje mišljenje izražava tako što opovrgava kategorisanje dela kao umetničkog.
Ima i onih koji ovo delo vide kao zasađeno muzičko drvo; jedno razvijanje čijem se kraju (najverovatnije) ne može prisustvovati, ali čiji se miran rast može ceniti.
2. KARLHAJNC ŠTOKHAUZEN – Helikopter-Streichquartett
Svirati u helikopteru sa pucajućim pogledom na predele? Zvuči sjajno! Za izvođenje ovog dela potreban vam je:
Heliodrom ili kakav otvoren prostor da bi moglo bezbedno da uzleti
četiri helikoptera, koja će kružiti u radijusu oko 6 km, četiri pilota
Izvođači spremni da sviraju i viču (dve violine, viola, violončelo)
Audio i video oprema, tehničari, moderator, veza sa publikom i dobro ozvučenje
Kvartet je napisan 1993. godine, a zatim i izveden i snimljen 1995. godine. Delo je izvedeno (iznenađujuće) mnogo puta (za svoje zahteve), a radoznali mogu videti razna izvođenja na YouTube-u. Od svih dela koje navodim, ovo delo nudi najveću verovatnoću za svedočenje u naše vreme. Genijalni Karlhajnc Štokhauzen (Karlheinz Stockhausen) ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
FOTO: YOUTUBE
3. ALEKSANDAR SKRJABIN – Mysterium
Ovo delo namenjeno je kraju sveta. Skrjabin (Александр Николаевич Скрябин) je u svojim nedovršenim skicama za delo, na kojima je radio od 1903. godine pa do svoje smrti 1915. godine, opisao izvođenje koje bi uključilo očekivane elemente: orkestar i hor. Tome se dodaju malo ambiciozniji elementi, ali opet ne neobični, poput plesača, svetala, mirisa i instrumenata sa vizuelnim efektima.
Teže ostvarivi elementi počinju sa Skrjabinovom idejom da će se delo izvesti u specijalno napravljenom hramu na Himalajima. (Ni ovo nije toliko neobično, ako samo pomislimo na Burning Man Festival, u čiju se svrhu umetnost izgradi i zatim poruši, tj. zapali.)
Stvar postaje veoma komplikovana kada Skrjabin najavljuje element kome verovatno nijedno ljudsko biće nije do sada svedočilo, a to je spuštanje velikih zvona sa nebesa koja bi prizvala ljude iz celog sveta da se pridruže ovom delu, čije izvođenje traje nedelju dana i koje bi vodilo do uništenja sveta kakvim ga znamo i do rađanja novog svetskog poretka. Neki izvori navode da će ljudi biti zamenjeni „plemenitijim bićima“, a drugi da će to biti novi „ljudski rod“. Interpretaciju ostavljam tebi, čitaoče.
4. ENTONI BREKSTON – Muzika za tri planete
Na samom kraju dolazim do interesantne ličnosti, Entonija Brekstona (Anthony Braxton), američkog kompozitora i multi-instrumentaliste. Brekston se uglavnom bavio avangardom, kako u džez, tako i u vodama savremene muzike.
Brekston je napravio raspored pisanja dela ogromnih srazmera. Prvo delo je pisano za orkestre na tri različite planete (1988), zatim pet različitih planeta (1990), različite solarne sisteme (1995), i na kraju – različite galaksije (2000).
Nijedno od ovih ambicioznih dela nije na kraju napisano, već je samo zabeleženo kao ideja. Ipak, Brekston jeste ispoljavao svoju kreativnost na interesantne načine; na primer, napisao je koncert za dvanaest muzičara, koji bi se izvodio u dvanaest dana između dva grada, sa idejom da muzičari putuju i izvode koncerte u međuvremenu.
FOTO: WIKIMEDIA
---
Negde sam pročitala komentar: „Fantastično je da je jedna osoba ovako nešto smislila, a bezumno je da to ovoliko ljudi sprovodi u delo“. Da li mislite da je tako? Da li mislite da je bitno podržavati poduhvate poput ovih?
Ksenija Komljenović
Pročitajte i:
Koncertni bonton: koliko je bina sveta?
JERUSALIM - Priča za pamćenje, 1.deo
Pink Floyd — prvaci socijalne s(a)vesti
