FOTO: BIRN Serbia Facebook
Slobodan Georgiev, novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) koji je bio zadužen za jedan deo treninga u Novosadskoj novinarskoj školi (NNS), rekao je da se ovde radi o data novinarstvu (data journalism). I ne samo to: novinari treba da znaju šta mogu da urade sa podacima u elektronskom formatu i kako oni mogu da posluže kao osnova za istraživačku priču, rekao je on.
FOTO: Medija centar Beograd
Slobodan Georgiev
„Taj priručnik pomaže od prvog momenta izbora teme do trenutka objavljivanja, tako da pokazuje da sve možete da uradite sami", rekla je Ana Novaković, takođe novinarka BIRNA i jedna od autora predstavljenog priručnika.
Data novinarstvo je novinarstvo zasnovano na organizovanim podacima. Kako organizovati podatke i koje su faze koje istraživački novinar mora da prođe do finalizacije priče?
---> Izbor i formulisanje teme
---> Prikupljanje podataka
---> Čišćenje i analiza podataka
---> Intervjui sa osobama
---> Pisanje teksta, kreiranje i vizuelizacija
„Filtriranje i sortiranje - to su dve najvažnije i najefektivnije metode data-novinara. Ako ih novinar spretno primenjuje, iz setova podataka može da otkrije brojne tajne. Bez velike matematike, bez komplikovanih statističkih kalkulacija" (priručnik, strana 10).
Novinari su na treningu upućeni na to da pametno koriste Google pretraživač i da obrate pažnju na sledeći problem: uopšteni rezultati preko pretraživača mogu da dovedu do pogrešne interpretacije i pogrešnog zaključka.
Šta podrazumeva pametno korišćenje pretraživača?
Ako pretpostavimo da su nam podaci, na primer, u PDF-u, u mesto za pretraživanje kucamo filetype:pdf. Ako tražimo sajt, kucamo site:, a da bismo precizno tražili, koristimo znake navoda ("milica savic"). Šta da radimo sa previše bespotrebnih podataka? Koristimo minus (milica savic - facebook.com).
Ne volite Eksel? Eksel je dnevnik istraživanja, rekli su Georgiev i Novaković i preporučili su da olakšamo sebi time što ćemo se osloniti na njega i naterati sebe da se obučimo i za taj program. Ana je opomenula pristune novinare da za svoje priče koriste i baze zvaničnih institucija, kao što su APR, Agencija za borbu protiv korupcije i slično.
FOTO: Medija centar Beograd
Ana Novaković
Međutim, alatke koje olakšavaju pretragu i filtriranje podataka ne završavaju se tu: u priručniku možete više da saznate o dipity (alatka za hronologiju), document cloud (deo u kojem možemo da čuvamo sve, da objavimo, a i da obrišemo), infogram i još mnoge druge alatke.
Baza podataka CINS-a - Strah od obezbeđenja
Ovako je počeo Branko Čečen, novinar Centra za istraživačko novinarstvo (CINS). Kroz tekstove Centra predstavio je sledeće kriterijume kojih bi svaki data novinar trebalo da se drži.
---> Na koliko ljudi priča utiče?
---> Ono što radim nije poznato ili je „krivo".
---> U većini slučajeva to neko krije.
---> Do toga smo došli samostalnim radom.
---> Kontekst odgovara činjenicama („Šta vredi ako smo dokazom potkrepili centralne činjenice, a nismo pokazali šta one znače"?)
---> Da li smo do toga došli etično ?
FOTO: Medija centar Beograd
Branko Čečen
Na primeru, takođe, tekstova njihovih novinara objasnio je da je potreba za nezavisnim stručnjakom tokom rada na priči obavezna, ali da može da bude i problematična, pa da tu budemo oprezni. Napravio je razliku između izvodljive i dokazive teme i podsetio na to koliko su ozbiljnost, doslednost i odgovornost u pristupu ka istraživačkoj priči bitni, jer iza svake reči u tekstu moramo da imamo dokaz kako bi ona bila postojana i neoboriva.
Na kraju, ali ništa manje bitno, podsećam i savetujem da koristite Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o javnom informisanju i medijima i Kodeks novinara Srbije.
Srećno prilikom izbora i realizacije svojih istraživačkih priča!
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
Pročitajte i:
Etičke preporuke za onlajn novinare
Panel o regulisanju baskinga u Novom Sadu
U pozorištu na Terazijama ulaznice u pola cene!
