Dugme zvano hamburger postalo je sveprisutno na ekranu naših mobilnih telefona, tableta i računara. Ali, odakle potiče taj simbol, šta predstavlja i da li ljudi znaju šta znači?
Kad otvorite bilo koju noviju aplikaciju ili veb sajt, primetićete neobičnu ikonicu u gornjem uglu ekrana. Sastoji se od tri horizontalne linije, nalik na znak jednako sa crtom viška. Ako kliknete, videćete da se pod ikonicom krije meni sa opcijama.
Ova ikonica se naziva hamburger zato što, uz malo mašte, tri linije liče na osnovne sastojke ovog jela – pljeskavicu između dve polovine zemičke. Kao i sam hamburger, koji je ušao u jelovnike širom sveta, istoimena ikonica se može naći svuda na internetu i u aplikacijama za mobilne telefone.
„Prva poznatija aplikacija koja je uvela hamburger dugme bila je Path,“ kaže Aleks Tugalski, dizajner mobilnih aplikacija. „Zatim je i Fejsbuk počeo da ga koristi, a onda je ovo dugme počelo da se javlja u sve većem broju aplikacija“.
Ovakvo dugme ima brojne dobre strane. „Najveća prednost je to što dugme može da sakrije veliku količinu informacija, a istovremeno predstavlja te informacije na dosledan i prepoznatljiv način. Odličan primer predstavlja Fejsbuk“, dodaje.
Uprkos tome, istraživanja pokazuju da ovo dugme možda nije baš toliko korisno. „Sproveo sam nekoliko ispitivanja“, kaže Džejms Foster, programer veb-aplikacija s Novog Zelanda, koji je obavio višemesečno istraživanje upotrebe ovog dugmeta. „Svi rezultati se slažu – mnogim korisnicima svrha ovog dugmeta je mnogo manje jasna nego što programeri i dizajneri pretpostavljaju“.
Od čega zavisi koliko ljudi koriste to dugme? Fosterovi testovi pokazuju da se ono koristi 7,2% češće ako se ispod tri crtice doda reč „meni“. Kad se oko hamburgera stavi okvir, tako da više liči na klasično dugme, povećanje iznosi 22,4%. Ako se dugme potpuno zameni rečju „meni“, tu će klinkuti 20% više korisnika.
Foster naglašava nedostatke hamburger ikonice: „To su samo tri horizontalne linije. Lako se može desiti da ih uopšte ne primetimo, a ne znače svakome isto. To nije nedvosmislena poruka sa značenjem ’Ovde ima još informacija’“.
Pošto je dugme toliko neupadljivo, to se odražava i na opcije koje se kriju iza njega. „Kad nešto sakrijete iza hamburger ikonice, korisnici će to teže naći“. Daleko od očiju, daleko od srca. Posledica može biti da ljudi manje koriste celu aplikaciju ili sajt.
Taj problem je primetio i novinar Glen Flajšman: „Još od 2013. godine dobijam mejlove sa pitanjima kako se koristi aplikacija. Kad odgovorim da treba da se klikne dugme u ćošku, pitaju me ’Pa zašto ste to sakrili čak tamo?’“
FOTO: Pixabay
Aplikacije vremenom postaju pretrpane, uz menije sa mnoštvom opcija. Hamburger ikonica je tu ponekad najveći krivac, jer nam dopušta da dodamo stotine opcija u jednu aplikaciju, a da ne razmislimo šta je zaista potrebno a šta ne.
Pre nastanka hamburgera, koji se danas krije u ćošku svakog pametnog telefona, postojao je sličan simbol koji su dizajneri prethodne generacije nazivali otvorom za ventilaciju. Norm Koks, grafički dizajner, radio je za kompaniju Kseroks sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka. Dizajnirao je grafički korisnički interfejs za računar „Zeroks Star“, gde su nastali neki od najranijih primera ikonica i menija kakve danas svi poznajemo.
„Star“ je imao niz dugmića za upravljanje. „S desne strane, na kraju reda dugmića, nalazio se čuveni hamburger, ikonica koja otvara meni s dodatnim podešavanjima za sadržaj ekrana, kao što je formatiranje i brojanje stranica“, objašnjava Koks, koji ima 63 godine, a i dalje se bavi dizajnom korisničkog interfejsa.
„U Zeroksu, našim prvim korisnicima u šali smo govorili da je to ventilacioni otvor za rashlađivanje prozora. Obično bi se nasmejali, što bi im približilo taj simbol i pomoglo da ga lakše zapamte.“
Koks je gotovo zaboravio na tri linijice, koje je nacrtao kao simbol za meni s dodatnim podešavanjima. Nije ni mislio na njih punih trideset godina, ali onda je njegova kreacija dospela u centar pažnje u dizajnerskim krugovima. „U vreme kad je ikonica nastala, bio je to samo jedan sitan detalj, sastavni deo celine korisničkog interfejsa“, kaže Koks.
Zašto se hamburger uopšte koristi? Iako su ekrani mobilnih telefona umnogome napredovali poslednjih godina, i dalje je lakše da se učitaju tri linijice nego reč „meni“, a da se pri tome dobro vide na svim vrstama telefona.
Takođe, ne govore svi korisnici jezicima gde ova reč postoji. Prevođenje jednostavnih pojmova u aplikacijama, kao što su „meni“ ili „pošalji na štampanje“, naziva se lokalizacija i predstavlja skup i nepredvidiv proces. Na primer, nemačka reč „Systemsteuerung“ ili srpska „podešavanja“ dvostruko su duže od engleske reči „settings“.
„Radije se koriste ikonice zato što su manje i ne zahtevaju lokalizaciju. Neka engleska reč od tri-četiri slova može da dobije celih 20 slova na nemačkom ili holandskom“. Takođe, ikonice razbijaju velike blokove teksta u manje celine, pa je manje naporno da se sadržaj prati i razume.
Naposletku, izgleda da se ipak navikavamo na dugme u obliku hamburgera, premda sporo. Fosterovo prvo istraživanje sprovedeno je 2014. godine. Skorašnji rezultati pokazuju da korisnici danas malo bolje razumeju čemu služi hamburger.
Izumitelj hamburgera, odnosno ventilacionog otvora, ne brine se za budućnost svog pronalaska. „Iako nemam ni pozitivan ni negativan stav o tome kako se danas koristi, mislim da će ta ikonica najverovatnije ostati među nama“, kaže Koks. „Cela diskusija samo doprinosi tome da ona postane uobičajeni element digitalnih proizvoda“, dodaje.
U dizajnu je odavno poznat stil u kome se digitalni elementi kreiraju tako da liče na stvarne, prepoznatljive predmete koji nas okružuju. Iza ekrana se nalazi „radni sto“, desktop, gde rukujemo „dokumentima“, a možemo i da ih bacimo u „kantu za otpatke“, predstavljenu ikonicom u tom obliku. Ovaj pristup se naziva skeuomorfizam. Popularizovao ga je Stiv Džobs, ali korišćen je i ranije, a rasprostranjen je i danas.
IZVOR: BBC
