FOTO: Blog extrime
Pored toga što među jezikoslovcima izaziva dileme i napore da se prevede i za njega nađe odgovarajući srpski sinonim, popularni lajk je ponovo dobio medijsku pažnju. Ovih dana novinski članci osvanuli su sa naslovima - Da li lajk može biti krivično delo?
„Ukoliko ste nešto lajkovali, izrazili ste svoje mišljenje, dakle, govorili ste. Taj govor podjednako podleže ograničenjima kao i svaki drugi koji se ogreši o Krivični zakonik", kazao je Vladimir Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Stoga, vaša podrška nekoj organizaciji, grupi ili osobi može vas dovesti u nevolju ukoliko niste obazrivi šta lajkujete i šerujete, odnosno podržavate i delite. Uz krivičnu odgovornost, poznati su brojni slučajevi dobijanja otkaza kao posledice nepodobnog lajkovanja na društvenim mrežama ili eksplicitnih fotografija koje su došle do poslodavca. Tu su i marketinški lovci koji vaše digitalne tragove koriste kao oružje u svojoj prodaji, a vi neprimetno postajete lak plen.
FOTO: Progressivemedia
Da li je lajk zaista dobio takvu moć? Jesmo li postali zavisnici od lajka i kako on utiče na mentalno zdravlje pojedinca?
Potreba za dokazivanjem i potvrdom naših sposobnosti i dostignuća usađena je još od ranog detinjstva – u vidu nagrada, ocena, diploma, a potom bonusa i unapređenja na poslu. Uz sve to paralelno egzistira i potreba da se dopadnemo drugima. Neki su toga svesni, a neki ne. Za većinu ljudi ta potreba je pritajena i teško ju je razotkriti. Odbijamo da priznamo da su nam potvrde toliko bitne, jer bi na videlo isplivala naša nesigurnost. Kada je neko siguran u svoje kvalitete, onda mu za to ne treba dokaz sa strane, zar ne? Uprkos tome, svi masovno lajkujemo i očekujemo lajk.
Ovaj moderni vid opštenja postao je deo emocionalne komunikacije, a lajk mera uspeha, lepote, popularnosti, hrabrosti, duhovitosti… Međutim, kao i u svemu ostalom, teško pronalazimo meru. Otuda ne čudi sarkastičan tekst Njuz.neta o klinici za odvikavanje od lajkova, koji će uskoro postati realnost. „Osnov zavisnosti leži u pribavljanju doživljaja zadovoljstva sa što manje napora. Svaki zvuk obaveštenja ili crveni kvadratić sa brojkom je signal za novu priliku i uslovljava izlučivanje dopamina u zonama mozga zaduženim za nagradu, što izaziva zavisnost”, kažu psihijatri.
FOTO: Wanna-joke
Na taj način svako od nas postaje deo lajk-zadovoljstva, bilo da su u pitanju fotografije, naša pisanija, dostignuća, porodični ili poslovni uspesi. Nekada se zapitate da li su za kliniku osobe koje na 10 minuta objavljuju da su prošetale psa, usisale kuću, uočile detetu prvi zubić, da im se razbolela mačka ili oni koji sve to revnosno lajkuju? Lajkovanje tako postaje dragocen alat psiholozima i psihijatrima, jer na osnovu lajk anamneze mogu saznati ko je fitnes manijak, ko zaljubljenik u knjige, ko je revolucionar, ko ostavljen, a ko zaljubljen, ko je akutno, a ko hronično oboleo.
Međutim, ma koliko bežali od istine, lajkovanje na društvenim mrežama postalo je najefikasniji parametar popularnosti, odnosno prihvaćenosti određenog sadržaja kod publike.
U moru informacija kojima smo svakodnevno izloženi, palac gore je neki vid prečice ka selekciji onoga što će privući našu pažnju, što ćemo pročitati ili pogledati… Nažalost, kvantitet nije mera dobrog ukusa, te su kao i mnogo puta, najkvalitetniji sadržaji ostali uskraćeni za popularni palac. Čekajući da ih neki usamljeni pojedinac podeli sa prijateljima i učini vidljivim.
Iako smo svi poprimili neku lajk-dijagnozu, ali i nebrojeno puta pokazali zavidnu virtualnu podršku, empatiju i solidarnost, ne smemo zaboraviti da smo ljudska, a ne digitalna bića, i da je ponekad lepše pohvaliti nekoga uživo, potapšati po ramenu, stisnuti ruku, reći bravo…Ili smo zaboravili da razmenjujemo lepe reči i gestove i pretvorili se u lajk?
Možda ćemo se onda manje čuditi kada nam se neko osmehne ili uputi lepu reč i manje pitati – Da li sa njim nešto nije u redu ili sa nama?
