Društvene mreže, novine, film i televizija su zaslužni za stvaranje nerealne slike o estetici ženskog tela. Kada govorimo o korenima tih predrasuda, često zaboravljamo strip koji je sastavni deo pop-kulture celog prošlog veka.
Strip u užem smislu postoji još od XIX veka, mada se njegova najveća ekspanzija ili zlatno doba može smestiti u tridesete godine prošlog veka. Iako ima svoj poseban stil izražavanja nastao veštom kombinacijom slike i teksta, strip od početka prati opšte društvene tokove i trudi se da komunicira sa širom populacijom. Prve heroine stripa su bile uglavnom esencijalistički prikazane “dobre” ili “loše” devojke, a vrlo brzo se razvija ideja junakinje koja ima neke nadnaravne karakteristike. S obzirom da je strip dugo bio potcenjen oblik umetničkog izražavanja, a po mišljenjima nekih ljudi ne zaslužuje status umetnosti, crtači i scenaristi u nekom smislu imaju veće slobode od umetnika koji se bave drugim granama umetnosti. Zbog toga su vrlo brzo razvijene ideje o likovima koji pomeraju granice i bivaju sve ono što je za obične ljude u domenu mašte, sa većim slobodama u pogledu tekstova i likovnih rešenja.
Na stvaranje iskrivljene slike o ženi u stripu je uticalo to što su stripove dugo uglavnom crtali i pisali muškarci za muškarce. Zato su neke od najpoznatijih strip heroina kakva je kultna Modesti Blejz ili Gea atraktivne više muškim čitaocima. Danas možemo govoriti o ženama kao aktivnim akterima na ovom polju: one su autorke, kritičarke i čitateljke stripa. Primer nastojanja da se popularizuje mesto žene u stripu kod nas je knjiga „Ženski strip na Balkanu“ Irene Jukić Pranjić u kojoj se predstavljaju talentovane autorke koje su dosta nepoznate široj publici. Međutim, marginalizacija žena na ovom polju je deo širih društvenih konteksta, jer u komercijalnom smislu najbolje prolaze beli muškarci ili likovi koji se obraćaju belim muškarcima. Sve druge grupe, bile to žene, deca, druga rasa sem bele i slično predstavljaju rizik za izdavače.
Kada govorimo o vizuelnom aspektu ženskih likova, očigledno je prenaglašavanje ženskih atributa u tradicionalnim stripovima– heroine su tipično steatopigične i steatomenične (imaju velike grudi i zadnjice) slično kao antropomorfne praistorijske figurine, koje su svojim prenaglašenim ženskim atributima asociraju na plodnost. Ono što ih razlikuje od Vilendorfske Venere je kilaža – tokom duge istorije vizuelnih predstava ženskih tela, dugo su na ceni bile punije dame, dok se tek u novije vreme cene tanani struk i manekenska građa. Lepotu umetnosti predstavlja sloboda izražavanja, ali je ona takođe pokazatelj estetskih stavova društva u kome je ponikla.
Strip od svojih početaka dosta tema i početnih smernica preuzima iz filma koji se može smatrati jednim od glavnih krojača ukusa u komercijalnom smislu. Ideali lepote oličeni u prevashodno holivudskim, pa i zvezdama drugih filmskih industrija, dobijaju još veći akcenat u junakinjama stripa. Kada bi se napravio model ženskog tela po meri crteža u stripu, verovatno da bi većina njih izgledala groteskno. Sa jedne strane crteži sa iskarikiranim ženskim telima mogu da se shvate kao produkt težnje komercijalne umetnosti da učini svoje sadržaje upadljivijim i inspirativnijim publici. Sa druge strane, ovakvi prikazi vode ka stvaranju nerealnih očekivanja o sopstvenom izgledu što može uticati na identitet osobe i na njene stavove o lepom.
Šira dostupnost Interneta je dovela do demokratizacije mesta žena u stripu. Novi žanr, tzv. veb strip je doprineo stvaranju širih polja zanimanja stripa kao što su feministički ili stripovi sa temom homoseksualnosti. Popularnost veb stripova čiji su autori ili glavni likovi žene pokazuje da su žene, između ostalog i zbog težnje izdavača ka većem profitu, bile slabo zastupljene u stripu. Internet je otvorio mnoge mogućnosti za izražavanje žena u ovom kontekstu kroz kritičke tekstove i forume gde se mogu informisati o aktuelnim tokovima u stripu. Da nije toga, mesto dama u devetoj umetnosti bi se ugrubo moglo svesti na šturo pominjanje ženskih autora ili na (uglavnom) muške komentare o ženskim likovima u stripu. Veb stripovi nam donose ženske likove (na primer Blu Patricije Grulon) koji su nacrtani realnije i gde je fokus na priči i nema potrebe da se preteruje u srazmerama ženskog tela. Veb stripovi još uvek grade svoje mesto u vizuelnim umetnostima, ali imaju potencijal koji će sasvim sigurno u budućnosti doprineti stvaranju realnije slike o ženskom izgledu.
Nedavno se na sajtu bulimia.com koji se bavi problemima u ishrani našao zanimljiv tekst na temu kako bi izgledali ženski (i muški) likovi u stripovima kada bi bili nacrtani u srazmerama stvarnih ženskih tela ( Comic book heroes with average body types ). Likovni prikaz ove ideje u vidu uporednih slika stereotipiziranih i realnih prikaza iste heroine podstiče na razmišljanje o uticaju koji popularna kultura svakodnevno vrši na naš ukus, kao i o našem sopstvenom identitetu i estetskim merilima našeg društva. Realno nacrtani likovi uopšte ne deluju kao da su iz stripa! To nas može navesti na razmišljanje koliko je popularna kultura uticala na naše poglede na sopstveni izgled i na poimanje lepog i atraktivnog. Gorepomenuti sajt daje primeren zaključak da je ono što je zaista herojski poštovanje sebe i svog zdravlja.
Tamara nikada ne pokušava da opiše sebe u jednoj rečenici kao što je ova.
Pročitajte i:
Zbog čega se naša lica razlikuju??
Da se ne zaboravi: umetnost je ženskog roda
Zadatak za heroje i princeze
