Što su duže u radnom odnosu, manja je verovatnoća da se ljudi bave onim što su studirali. Pa, ipak, danas se od tinejdžera očekuje da znaju tačno čime žele da se bave u budućnosti.
Nakon Gde ideš na fakultet?, drugo pitanje koje se najviše postavlja svakom maturantu srednje škole je: Šta planiraš da studiraš?. Bolje pitanje bilo bi: Zašto si odabrao tu školu? ili Šta želiš da postigneš tamo?. Nije ni čudo što tinejdžeri imaju problema sa biranjem predmeta na fakultetu.
Ako je vaš cilj novac, Toni Karneval iz Centra za obrazovanje i karijeru na Univerzitetu Džordžtaun, će vam reći da vam određena grupa predmeta može doneti više tokom života. On kaže da od 25 najplaćenijih karijera, sve osim dve (ekonomija i poslovna ekonomija) pripadaju domenu STEM polja.
Ipak, Karneval upozorava studente, koji biraju karijeru isključivo na osnovu očekivane plate, da ne broje novac tako brzo. Plate za određene karijere mogu se razlikovati značajno. Najviše zarade onih sa diplomom iz društvenih nauka su veće od najnižih zarada ljudi sa diplomom inženjera. Štaviše, samo 22% studenata, koji su završili studije prirodnih nauka i matematike, zapravo dobija posao u struci i primenjuje svoje znanje.
Ako želite da napredujete, neka zanimanja imaju više prostora za razvijanje pravih veština koje poslodavci danas traže. Rezultati nacionalnih testova i nekoliko skorašnjih studija pokazali su da studenti koji završe matematiku, prirodne nauke i inženjerstvo, kao i tradicionalne društvene nauke (filozofija, istorija i književnost), lakše uče neophodne veštine, nego oni koji su studirali poslovanje i ostale delatnosti, kao što je socijalni rad i obrazovanje. Na kraju, onoliko koliko radite na časovima, direktno utiče na to koliko ćete naučiti i kako ćete se snaći nakon diplomiranja.
Glavni predmet koji ste izabrali na fakultetu pokazuje vaša interesovanja u jednom trenutku života. To gde ćete završiti u svojoj karijeri je rezultat krivudavog puta na koji mnogi studenti kreću nakon diplomiranja. Neki diplomci primenjuju ono što su naučili u svojoj karijeri više nego drugi, a neki uopšte ne primenjuju.
Fakulteti vole da imaju glavne predmete, jer je to efikasan način organizovanja studenata po smerovima, ali to ne znači da studenti moraju isto tako da se organizuju.
Studentima se danas govori da prate svoje strasti i da nađu svrhu svom životu, ali vrlo mali broj osamnaestogodišnjaka ili čak dvadesetdvogodišnjaka ima dovoljno iskustva, da bi znali šta ih zapravo pokreće. Izaberite predmet koji vas interesuje, ali dozvolite da iskustva pomognu u kreiranju vaše životne misije.
Iako bi trebalo da razmišljate o različitim glavnim predmetima, kao i da ostavite neke opcije otvorene, nemojte misliti da možete da radite šta poželite ili da imate sve vreme ovog sveta da odlučite.
Talenat i motivacija su najvažniji za uspeh u mnogim profesijama. Ne možete da studirate fiziku, ako vam matematika loše ide. U nekom trenutku morate da se fokusirate na jedan ili dva predmeta, jer organizacije žele radnike koji barataju odlično znanjem iz barem jedne oblasti, a ne radnike koji lutaju bez razvijanja određenog skupa veština.
Nađite nešto što će vas naterati da radite naporno i ono što će vam pružiti prilike da učite od najboljih profesora i mentora. Izbegavajte predmete koji imaju uski fokus ili koji se bave poslednjim trendovima, osim ukoliko su fokusirana na popravljanje stvari (inženjeri, varioci, električari) ili ljudi (medicinske sestre, fizioterapeuti).
Niko ne može da predvidi kako će tržište rada izgledati kroz dve godine, ali to je upravo rečenica koju ćete čuti od mnogih fakulteta sa stručnim predmetima: naći će vam posao. Naravno, takvi predmeti će vas naučiti konkretne veštine i jeziku industrije, ali to isto možete naučiti u stvarnom svetu kroz stažiranje. Ono što nećete dobiti na radnom mestu je kritičko razmišljanje, pisanje i komunikacijske veštine, koje potiču iz društvenih nauka.
IZVOR: Linked In
