iSerbia - Da li kultura može da smanji nasilje?
Ljudi imaju strah od nepoznatog, zato neznanje može biti izvor nasilja i diskriminacije prema pripadnicima drugih kultura kada se o toj kulturi malo zna. Ipak, kroz edukaciju i smanjenje predrasuda može se postići veći stepen tolerancije.

FOTO: European Union Agency for Fundamental Rights

Prevela: Aleksandra Rilak

U svetu koji je sve više podložan globalizaciji često se govori o kulturalnim razlikama, a nepoznavanje drugih kultura može nas navesti na pogrešna tumačenja. Pogrešni zaključci mogu dovesti do nasilja kao načina odbrane od nepoznatog. Nedostatak motivacije da upoznamo osobe koje nas okružuju, za koje smatramo da su stranci, sprečava nas da razumemo uzroke njihovog ponašanja. Ukoliko ne znamo razloge za nečije ponašanje, najverovatnije je da ćemo pogrešno protumačiti njihove namere.

Ugnjetavanje naše grupe

Nivo ugnjetavanja koji primećujemo u našoj grupi zavisi od toga koliko se poistovećujemo sa sopstvenom grupom, kao i sa grupama kojima ne pripadamo. Kada je naša grupa za nas veoma važna, a ostalim ne pridajemo veliki značaj, smatramo da je naša grupa više ugnjetavana. Da li je zaista važno kojoj grupi pripadamo? Naravno da jeste.

Ako naša grupa pripada manjini, primetićemo da su članovi naše grupe pod većim pritiskom što će učiniti da preferencija za našom grupom, ali i odbacivanje većinske grupe, bude još veća. Ovakvo viđenje potčinjenosti od strane drugih grupa pomaže da se ostvare aktivnosti za odbranu grupe kojoj pripadamo. Ovo se dešava kada osetimo da neko preti našoj grupi, a naročito ukoliko smatramo da naša grupa poseduje „svete“ vrednosti koje ta pretnja ugrožava. Primer ovakvih vrednosti su porodica ili demokratija. U aktivnosti koje mogu poslužiti za odbranu naše grupe ubrajaju se i politički pokreti.

FOTO: New York Daily News

Odbrana naše grupe

Kada osetimo da je naša grupa ugnjetavana i pod pretnjom, možemo da izađemo na ulicu i da odbranimo svoja prava. Politički pokreti kao što su manifestacije i podela reklamnog materijala su zakoniti i spadaju u „aktivizam“. Ipak, postoje i nezakoniti i nasilni politički pokreti. Ovakve aktivnosti radi odbrane grupe smatraju se „radikalizmom“.

Za prelaz od aktivizma do radikalizma, od zakonitih do nezakonitih i nasilnih aktivnosti potrebno je prisustvo još nekih faktora. Jedan od ovih faktora je nasilno ponašanje. Ukoliko smo skloni nasilju, veća je verovatnoća da ćemo pre izabrati radikalizam nego aktivizam, u slučaju da odlučimo da branimo svoju grupu putem političkog pokreta. Ovo takođe važi u slučaju da smatramo da je aktivizam neefektivan ili da ne pridaje veliki značaj pitanju.


FOTO: Reuters

Motivacija za upoznavanje drugih kultura

Povezanost između sklonosti ka nasilju i nezakonitih i nasilnih aktivnosti drugačija je kod osoba sa jakom motivacijom za upoznavanje drugih grupa, nego kod osoba koje nemaju toliko jaku motivaciju. Osobe sa jakom motivacijom za upoznavanje drugih kultura izvršavaće manje nezakonitih i nasilnih aktivnosti, iako imaju veću sklonost ka nasilju.

Ukratko, možemo reći da iako poznavanje drugih kultura ne utiče previše na povezanost između verovanja da je naša grupa ugnjetavana i izvršenja nezakonitih i naslinih aktivnosti radi odbrane naše grupe, motivacija za upoznavanje drugih kultura može imati značajniji efekat na smanjenje namere za izvršenjem nasilnih aktivnosti.

Govori mržnje su sve prisutniji u našim društvima. Cilj ovih govora je da se suprotstave mišljenja tako što će se povećati preferencija za našom grupom, kao i odbojnost prema drugim grupama. Ova činjenica, zauzvrat, povećava verovanje da je naša grupa ugnjetavana i može dovesti i do nasilja. Umesto odbijanja da živimo sa ljudima koji pripadaju drugim kulturama, treba promovisati interesovanje i motivaciju za upoznavanje tih kultura. Za nasilje, od ovoga, ne postoji bolje rešenje.


IZVOR: La Mente es Maravillosa

Aleksandra veruje da poslednje što čovek gubi nije nada, već smisao za humor.

***

Pročitajte i:

Uticaj društvene klase na ponašanje
Filokafe u Beogradu: Ko sam sve ja?
Gde je nestala kultura?

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova sa španskog, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na radionicaspanski@gmail.com, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI