Nemam nameru nekoga da vređam što se ukusa za humor tiče, ali ljudi nekad kao da imaju amneziju, pa se smeju iznova i iznova lošim vicevima koji se svakog dana serviraju. Zato se ja držim te jedne poslednje oaze, pustog ostrva za nas profesionalne cinike. I zamislite moje lice oduševljenja kada je pomenuta ideja da će, možda, jednu od mojih omiljenih serija vratiti u „život“. Ne kao bedna kopija „Crni Gruja“ (da ne grešim dušu, Sergej Trifunović je imao dobrih momenata u seriji, sve posle užas), već prava stvar. Konačno, injekcija odličnog humora! To mi je dalo motivaciju da istražim neke interesantne detalje i sve pokušaje da se serija oživi.
Da se podsetimo, serija datira s početka osamdesetih i radnja počinje za vreme imaginarne vladavine Ričarda četvrtog i u seriji su ismevani neki srednjevekovni problemi poput: inkvizicije, krstaških pohoda itd. U početku, Edmund je prikazan kao, ne mnogo inteligentan, ali ambiciozan, u nameri da se dokopa krune. On je nevoljen od strane svojih roditelja, jer je drugi sin po redu. Interesantno je to da je njegov sluga Boldrik tad prikazan kao inteligentniji i kao glas razuma. Budžet za seriju tada je bio daleko veći po postavkama setova, ali, nažalost, serija tad nije doživela toliko veliku popularnost. Od druge sezone vidimo Crnog Guju kakvog danas znamo. Ciničnog, poganog, lukavog, sa uvek novim planom da se dokopa bogastva i krune.
Rovana Atkinsona sam pre toga znala samo kao Mister Bina i prva misao kad sam gledala Guju, bila je: „on zna da govori“ i onda sam se samo divila mudrostima koje su same tekle. Boldrik (Toni Robinson), nekako, uvek povezan sa Gujinom porodicom - prikazan je kao stvorenje niskih higijenskih standarda, dete seoske pijanice i bradate žene, koeficijenta inteligencije, otprilike istog nivoa sa higijenom, ali vernog svom gospodaru. 
On je uvek spreman da učestvuje u ostvarivanju nekog lukavog plana. Naravno, Guja ne štedi uvrede na račun svog sluge (npr. „Boldriče,tvoj mozak je poput ribljeg čudovišta iz Aberdina koje jede ljude... ne postoji“). Takođe, uvek su u društvu naivnog i bogatog plemića koji je svedok njihovih planova. U početku, to je Lord Persi (Tom Mekinerni), a kasnije Džordž (Hju Lori).
Prva sezona je za vreme vladavine Ričarda četvrtog, druga je za vreme vladavine kraljice Elizabete, koja je prikazana kao kapriciozna, razmažena i sklona slanju ljudi na giljotinu iz čiste dosade. Treća sezona je za vreme vladavine kralja Džordža, koga tumači Hju Lori. Kada ga uporedite sa Doktorom Hausom, po kome je daleko više poznat, kao da nije jedan te isti glumac. Poslednja sezona se dešava na frontu u vreme Prvog svetskog rata. Interesantno je to kako sezone teku, Gujin društveni status opada, a lukavih planova je sve više i više. Takođe, u toku sezona neki likovi se ponavljaju, te Miranda Ričardson tumači i kraljicu Elizabetu, a u trećoj sezoni maskiranu ženu osvetnicu, koja mrzi veverice. Rik Majal, kao Lord Flešhart, u svakoj sezoni glumi plejboja, avanturistu i večitog rivala Guje, Stiven Fraj, kao Melčet, je još jedan rival Guje. Njihove svađe obično se svode na nadmudrivanje.
Tom Mekinerni je u prvim sezonama Lord Persi, kasnije, kapetan Darling, koji postaje Gujin rival. Pored standardnih epizoda, ima i više specijala, od kojih mi je lično omiljeni "Blackadder back and forth", poslednja epizoda kada Boldrik i Guja putuju vremeplovom kroz različite vremenske periode i naprave sebi svojstven haos. Na primer, kada ubiju vojvodu Velingtona i kada se vrate u sadašnjost, shvate da su svi sada Francuzi.
Od tada novih epizoda nije bilo, ali očigledno kreativnosti im nije manjkalo. Tako su isplivale neke ideje za seriju, da mi je, prosto, žao što neke neće zaživeti. Na primer, postojala je ideja da Crna Guja u šezdesetim ima bend, a Boldrik da bude bubnjar pod nadimkom "Bald Rick", koji će slučajno da bude umešan u ubistvo Kenedija. Miranda Ričardson, koja je glumila kraljicu Elizabetu, bila je oduševljena idejom da postava bude na divljem zapadu, dok je bila i ideja da radnja bude smeštena u praistoriju. Takođe, pošto je tema superheroja uvek aktuelna, autori serije su razmišljali da naprave parodiju "Batadder", gde bi Guja i Boldrik bili odgovor na Betmena i Robina. Pominjao se i "Red Adder", gde bi radnja bila smeštena u Rusiji, a Guja bi tumačio ruskog špijuna.
Kako samo odlučiti kada je sve tako genijalno? U intervjuu, sredinom 2015. godine, Toni Robinson je rekao da se definitivno nešto dešava sa nastavkom, ali da im je problem plata Hjua Lorija, koji je sad velika zvezda. Ipak, verujem da će smisliti neki lukav plan da ga ubede, koji će biti toliko suptilan, da ga ne bi prepoznao ni da se plan oboji u ljubičasto. Dok čekam nove vesti, podsetiću se gradiva i pogledati stare epizode. Mogu samo da se nadam da će biti u ravni sa starim, po pitanju humora. Svakako bolje nego 111789709 jubilarna repriza „Srećnih ljudi“.
