FOTO: Extra magazin
Prevela: Milica Dragićević
Šta god da se desi, bilo ko ko čita Artura Konana Dojla (ili gleda Roberta Daunija Džuniora, Bazila Ratbouna ili Benedikta Kamberbača ili bilo kog drugog od tuce filmskih Šerloka) zna ovo: svakog božjeg dana, Holms i dr Džon Votson uvek imaju nešto da rešavaju.
Kao doživotni ljubitelj Šerloka, Zak Dandas je bio prilično siguran da zna kako je Šerlok to radio. On ima skoro nadljudsku moć opažanja; to da si pocrneo govori mu gde si bio/la. Kao što i kaže Votsonu kad ga je prvi put sreo: „Kako vidim, bili ste u Avganistanu“. Šerlok Holms jednostavno primećuje ono što drugi ne mogu.
Zak je napisao knjigu „Veliki detektiv“ da bi u popularnoj kulturi istražio istorijat ove čuvene osobe iz Ulice Bejker, od 1887. godine do danas. Dok je ponovo iščitavao svih 60 prvobitnih priča Artura Konana Dojla, shvatio je da Holms dolazi do zaključaka sa metodom koja nam je bliskija nego što smo mislili. U stvari, njegov pristup se može nazvati rešenje u sedam koraka.
Podaci, podaci i samo podaci
Informacija koja se može pronaći i do koje se može doći opažanjem čini osnovu načina kako Šerlok Holms dolazi do svojih zaključaka. Ovo iako zvuči jednostavno, nije: u ljudskoj je prirodi da se prelazi na zaključke iako se o nečemu ništa ne zna. Pročitajte bilo koje komentare sa sajta sa vestima ili pogledajte kako prosečni inspektor Skotland jarda kod Konana Dojla hapsi prvu naizgled sumnjivu osobu na koju naiđe. Holms odbija da mu bilo šta utiče na rasuđivanje pre nego što otkrije činjenice određenog predmeta. U priči „Skandal u Bohemiji“ on postavlja pravilo „nesvesno se počinju izvrtati činjenice da bi odgovarale teorijama, umesto da teorije odgovaraju činjenicama“.
Nije dovoljno gledati — treba videti
U istoj toj priči, Holms pita Votsona koliko stepenica ima do stana u Ulici Bejker. Votson nema pojma, iako se penjao stepenicima hiljadu puta. Šerlok zna: ima ih 17.
FOTO: Olivia Waite blog
Popričajte sa ljudima
Opet i ovo zvuči jednostavno. Ali u zapanjujućoj meri se priče Konana Dojla sastoje od čistih dijaloga koji se mogu nastavljati sa stranice na stranicu bez bilo kakve naracije. I Šerlok Holms sve osluškuje, on se čak i prerušio u nezaposlenog konjušara da bi naterao dečake u štali da mu je otvore.
Saberite se
Holmsu ništa nije zanimljivije od rešavanja predmeta. U stvari, kad nema šta da rešava, on je sklon šmrkanju kokaina da bi se oraspoložio. Ali on nekad može biti neverovatno i čak iritantno staložen. U romanu „Baskervilski pas“, čitava postava likova, uključujući Votsona, poblesavi jer su neobični urlici i čudni događaji izazvali strah od psa demona, koji se šunja kroz zabačen Dartmur. Da li je to krvožedan duh? Drevna kletva? Šerlok Holms, sam, zasedne i uradi jednolične i najosnovnije poslove u vezi sa istragom tako što proveri dosijee svih potencijalnih osumnjičenih. A to, iako je jednostavno, rešava predmet.
Koristite pristup umetnika
Kad je izmislio doktora Džozefa Bela, Konan Dojl je izgradio detektiva na osnovu svog starog profesora medicinske škole. Takođe, voleo je da doteruje svoje priče naučnim detaljima. Holms se stalno naginje preko epruveta objavljujući da će naći novi način za otkrivanje mrlja od krvi ili bilo čega drugog. Ali kad proučite ove priče, otkrivate da nauka ne igra veliku ulogu. Naprotiv, Šerlok Holms je umetnik. Konan Dojl je potekao iz čuvene porodice umetnika i otac mu je bio jedan talentovan, ali ogorčen slikar. Tokom istrage, Holms šeta okolo primećujući čudne stvari na simsu ili odluta u razmišljanja o religiji i filozofiji. Maskira se u smešna odela ili ode da se druži u lokalnom pabu uz partiju trača i tuče. Pravi duge pauze da bi išao na koncerte ili na sendviče. I kad god može, Holms ne saopštava svoja otkrića u obliku medicinskog izveštaja, već ima poseban nastup. On polupa Napoleonovu bistu da bi otkrio ukraden crni biser Bordžije ili sakriva nestali tajni ugovor u doručku. Jednom rečju, on se zabavlja.
Ponekad se samo opustite i razmislite
U priči „Čovek sa iskrivljenom usnom“, Holms i Votson se suočavaju sa teškim predmetom nestanka osobe: neki gospodin je nestao iz zaključane sobe. To je priča puna zabave i zagonetki, koja počinje sa poznatom posetom užasnoj opijumskoj jazbini i koja prikazuje razne upečatljive i sumnjive likove. Međutim, ključna scena je samo ovo: Šerlok Holms napravi udobno mesto od jastuka, zapali svoju lulu i počne da razmišlja. I razmišlja. Bez pomeranja, sedi on tako celu noć razmišljajući dok ne pronađe odgovor. To je osoben Holmsov metod. Nekako Konan Dojl učini da ovo bude zanimljivo kao da je scena tuče. Budi miran. Setićeš se.
FOTO: Paradoksija
Nemojte samo pronalaziti odgovor, pronađite i rešenje
Šerlok Holms je uvek u potrazi ne samo za rešenjem, već i za pravdom. Kad zarobi prvoklasnog lopova u priči „ Plavi granat“, on ga pušta sa teškom pridikom argumentujući da, ako čovek ode u zatvor, on će doživotno biti kriminalac. Uz to, sve to dešava na Božić. U priči „Druga mrlja“, Holms zataškava zločin koji umalo da započne rat u Evropi, jer njegovim otkrivanjem uništiće se nečiji brak. Znaci koji veliki detektiv pronalazi u istragama dovode ga do akcije, ali on uvek insistira da uradi dobro delo. Na kraju, kao i njegovo svevideće oko, odlične analitičke sposobnosti i sklonost za jake cigarete jeste ono što ga čini ne samo detektivom, već Šerlokom Holmsom.
IZVOR: HuffingtonPost
Milica je zaljubljenik u engleski jezik i književnost koja smatra da je svaki novi prevod dokaz da jezik ne sme biti prepreka ka širenju novih vidika.
