Foto: Privatna arhiva
Čarls Keter je rođen 1976. godine u Ilinoisu. Nakon što je diplomirao, Čarls se zaposlio kao menadžer prodaje u jednoj automobilskoj kompaniji. Srbiju je prvi put posetio 2010. godine i od tada živi ovde. Trenutno radi kao menadžer programa jedne agencije koja se nalazi u Novom Sadu i koja omogućava mladim ljudima odlazak u Ameriku. Takođe, ima blog pod nazivom Serbia through American eyes, u kojem kroz zanimljive teme, opisuje naš narod.
Koji su razlozi Vašeg dolaska u Srbiju?
Prvi put sam došao u Srbiju u maju 2010. godine, a da prethodno nisam ništa znao o vašem narodu. Na jednoj Fejsbuk stranici, koja se zvala „Mrzim SAD“, sam upoznao ljude koji su pisali loše stvari o mojoj zemlji. Počeo sam da se svađam sa njima, međutim, da skratim priču, oni su me pozvali da dođem kod njih u Srbiju. Došao sam na dve nedelje, a ostao sam šest godina i još uvek sam tu.
Pomenuli ste da živite ovde već šest godina. Kakav utisak je na Vas ostavio naš narod?
Utisak je odličan. Ceo svet govori samo negativne stvari o Srbiji. Postoji mnogo propagande o srpskom narodu, uglavnom zbog ratova na ovim prostorima. Iz toga proizilazi da je sve što sam čuo veoma ograničeno, da praktično ništa nisam znao, a da je ono što sam znao bilo loše. Došao sam ovde očekujući užasne stvari. Međutim, najbolji deo ove države je njen narod. Ljudi ovde nemaju mnogo novca, ali će vam dati sve što imaju. Zaista, dobar i iskren narod.
Radite u agenciji koja šalje mlade u Ameriku. Koja je Vaša uloga u tome?
Ja sam menadžer programa u agenciji, ovde, u Novom Sadu. Postoje četiri lokacije na kojima se nalazi agencija. Moj glavni zadatak je da pripremim studente za njihove intervjue sa poslodavcima, menadžerima ili vlasnicima preduzeća. Takođe, ja ih pripremam i za intervju u američkoj ambasadi, koji će biti u martu, aprilu i maju. Prošle godine smo imali na hiljade studenata koji su otišli, ja im pronalazim posao, ali i smeštaj koji će biti u bezbednom okruženju i koji će se uklopiti u njihov budžet.
Koji su kriterijumi, na osnovu kojih se odlučuje o tome, ko će dobiti mogućnost za odlazak u Sjedinjene Američke Države?
Ambasada je ona koja postavlja kriterijume, prilično su striktni, ali dokle god studiraš sve bi trebalo da bude u redu. Uslov je da budeš na bilo kojoj godini fakulteta ili više škole, kao i master studija. Takođe, moraš imati nekoliko nepoloženih ispita, novac kojim ćeš obezbediti plaćanje programa, ali i znanje engleskog jezika, u zavisnosti od posla.
Foto: Privatna arhiva
Koliko je program, koji ova agencija nudi, popularan u Srbiji?
Veoma je popularan i svake godine postaje polularniji. Najbolji deo ovog programa je to što će studenti upoznati ljude iz različitih zemalja i različite nacionalnosti. U Srbiji je popularan i zbog toga što se može zaraditi dosta novca, a nažalost, ovde uslovi nisu idealni. Studenti se prvenstveno prijavljuju zbog toga, ali to nije jedini razlog. Ovaj program je pre svega program kulturne razmene. Ove godine se prijavilo preko hiljadu studenata, što je veoma, veoma dobro.
Radite sa mladima i u stalnom ste kontaktu sa njima. Kakvi su utisci studenata koji su imali priliku da odu u Ameriku?
Razlog zbog kojeg učestvujem u ovom programu nije novac, već to što znam da je ovo najbolja stvar za srpske studente. On omogućava studentima da nauče engleski jezik, dobiju iskustvo u radu, ali i da svoju kulturu predstave Amerikancima i na taj način sruše stereotipe. Mnogi studenti koji su otišli su očekivali da Amerikanci budu arogantni i zli prema njima, ali su otkrili da su Amerikanci zapravo dobri ljudi. Ovo je dobra mogućnost da se ljudi otarase stereotipa.
Imate li podatke o tome, koliko je studenata ostalo u Americi i nakon predviđenog perioda trajanja programa?
Ambasada ne voli da dajemo podatke ove vrste, ali u proseku je to oko 15, 16 ili 17 procenata u ovoj regiji. U nekim državama je broj i veći, ali Srbija nije toliko problematična po tom pitanju. Američka vlada ne dozvoljava da se to dešava, tako da, ukoliko dođe do nekih prekršaja, može doći i do gašenja programa.
Da li je ovaj program popularniji kod studenata ili kod studentkinja?
To je dobro pitanje. Iznenađujuće, ali procentualno gledano, zastupljenost je ista. Odnosno, prijavljuje se malo više muškaraca. Očekivao sam da bude bar 80% studenata, pa je ovo iznenađujuće za mene. Ne mogu da zamislim da Srbi šalju svoje ćerke na četiri meseca u drugu državu, budući da su ovdašnje porodice uglavnom bliske.
Studenti koji odlaze, uglavnom vreme provode radeći. Imate li Vi udela u pronalasku posla za njih ili je to njihova odgovornost?
To je naša odgovornost, to je ono što mi radimo. Student, naravno, ima pravo da pogleda ponudu i odbije je ukoliko to želi. Onda moram da pronađem drugi posao. Mi samo omogućavamo jedan posao, jer je dovoljan da vam obezbedi plaćanje stana i hrane. Studenti iz Srbije žele da zarade novac, mnogo novca, zato nekada rade i po dva, a nekada čak i tri posla. Američka vlada je vrlo zaštitnički nastrojena prema studentima, ne dozvoljava im da rade, recimo na gradilištu, kako se ne bi povredili.
Šta biste poručili mladim ljudima koji razmišljaju da se prijave na ovakve programe?
Mislim da su ovakvi programi najbolja stvar koja može da se dogodi svakom studentu. To je nešto što može potpuno da ti promeni život. Pomoći će ti da se osamostališ, stekneš iskustvo u radu, pokazaće ti Ameriku i omogućiti da upoznaš mnogo različitih ljudi. Shvatićeš da je svet mnogo veće mesto, nego što si zamišljao da jeste.
Postoji mnoštvo sličnih programa na koje studenti mogu da se prijave. Potrebno je samo malo istraživanja, kako bi saznali koje benefite im oni pružaju.
Aleksandra studira žurnalistiku, voli novinarstvo i jednog dana bi želela da postane ratni reporter.
