Rekao bih da postoji više činilaca, ali izdvojio bih dva koja smatram odlučujućim pobudama. Moja malenkost spada u grupu koja je izgubila volju i trud, one koji su sami krivi za prekid sna. Sa druge strane, oni malo uporniji nastavili su da vredno treniraju, ali njihov napredak uslovljen je polaganjem izvesne sume novca mešetarima koji bi im, tobože, obezbedili mesto pod fudbalskim nebom. Naravno nemaština u zemlji mi nije dozvolila takvo hazarderstvo.
Nakon toga, neki su zauvek rekli fudbalu zbogom, dok su drugi druženje sa loptom nastavili nedeljnom rekreacijom u, takozvanim, balonima i školskim dvorištima. No, ta okupljanja bila su katkad i neizvesna, jer se redovno javljao problem oko ljudstva voljnog i slobodnog da u dato vreme juri za loptom. Sa prvim problemom dolazi i drugi, a to je da po prestanku aktivnog treniranja opada fizička spremnost, tako da se pojedini okupljeni, žargonski rečeno, vuku po terenu.
Sve pomenuto ponavljalo se iz nedelje u nedelju, a nekada fudbala nije ni bilo. Naravno, uvek ima i onih koji i kao rekreativci nesmetano nastavljaju da igraju i treniraju kao profesionalci, ali postavlja se pitanje: ima li smisla bavljenje amaterskim sportom?
Što se mene tiče, ja sam u jednom periodu neobjašnjivo apstinirao i od rekreacije. U tom periodu ne samo da sam izgubio kondiciju, već se moj lični opis počeo menjati. Kada sam to uočio, upalila se crvena lampica, te sam se najpre vratio trčanju, a potonje i malom fudbalu- futsalu.
U vreme mog povratka na male terene dvojica mladića koje poznajem još iz gimnazijskih dana osnivaju Beogradsku amatersku ligu futsala (BALF). Uputili su mi poziv da prijavim ekipu, ukoliko sam zainteresovan. Bio sam skeptičan, jer nisam imao potpunu predstavu o tome šta je to BALF.
Objašnjeno mi je da cilj osnivanja ove jedinstvene lige na području našeg grada, pre svega druženje rekreativaca i amatera, kojima će međusobno fudbalsko nadmetanje priuštiti čar bavljenja profesionalnim sportom.
Za svega nekoliko meseci, liga je privukla neočekivano veliku pažnju amatera i rekreativaca širom Beograda. Formirane su prve ekipe, koje su osmislile grbove, obezbedile dresove i sve je bilo spremno za početak takmičenja.
BALF danas čine: najjača liga i tri divizije druge lige, što je ukupno 86 ekipa sa oko hiljadu učesnika. Neverovatan odaziv je najbolji pokazatelj da sport ne živi samo u profesionalnim okvirima. Prisustvo publike u tri beogradska balona, u kojima se lige igraju, dovoljno govori da se može gledati kvalitetna sportska predstava. Popularnost ovog sportskog takmičenja doseže broj od preko 3600 onih koji putem fejsbuk stranice prate dešavanja u ligama, a taj broj iz dana u dan raste.
Svi koji su uskraćeni za svoju promociju na ovogodišnjem amaterskom spektaklu, moraće da sačekaju jesen i novu sezonu za koju organizatori najavljuju neke novine poput kup takmičenja.
FOTO: Facebook
Što se mog odgovora tiče, nakon konsultovanja sa drugarima sa kojima već godinu dana igram fudbal, prijavio sam ekipu pod nazivom Santa Justa (lajt motiv naše omiljene serije Seranovi). Trenutno igramo drugu ligu. Konkurencija je toliko žestoka da smo mi, ali i naši rivali, počeli više da trčimo i uopšte više da treniramo, a zatim i spremamo taktičke zamisli ne bismo li što spremnije dočekali nedeljni meč.
U našem naselju i među našim prijateljima proširili smo vest o učešću u ligi, tako da sa njihovom podrškom funkcionišemo kao pravi mali klub. Istina, možda i nećemo uspeti da posle ove godine izborimo plasman koji vodi u društvo najboljih, ne marim. Sam osećaj da igram u svom dresu je nešto neprocenjivo, jer nastavljam jednom prekinuti san.
A pogoci? Redovno bavljenje sportom je najvažniji pogodatak, mens sana in corpora sano.
Ignorantia iuris nocet
