FOTO: Riblja Čorba official
Grupa Riblja Čorba je svoj prvi singl snimila davne 1978. godine. Kao najava za album, u prodaji se pojavljuje drugi singl Riblje Čorbe sa pesmama „Rock‘n’roll za kućni savet” i „Valentino iz restorana” godine 1979, a 11. septembra te iste godine izašao je album prvenac „Kost u grlu“. Od tada je sve istorija, mada ne tako glatka i sa po kojom „žrtvom“.
FOTO: Saigon Answer
Lanac pesama, lanac hitova, lanac koncerata, lanac novinskih članaka, medijskih komentara, pokušaja cenzure, potencijalnih odlazaka u zatvor, more psovki i surovih istina, metafora okrenutih u pravcu ciljane mete — i stigosmo do 2015. godine i do njihovog dvadesetog albuma! Stigli smo i do Vrdnika, gde su prvi put svirali u punom sastavu.
„Mi znamo šta možemo da pružimo, a daćemo sve od sebe, jer nama nije važno da li je to malo mesto ili veliko mesto, da li je to rasprodat Melburn ili Sidnej (skoro smo bili u Australiji na turneji), ili Vrdnik. Mi uvek kada sviramo dajemo sve od sebe. I bez obzira na to da li je 20 ljudi ili 20 hiljada ljudi, mi ćemo imati isti odnos prema tim ljudima koji su došli da čuju“, rekao je Bora za iSerbia i dodao da očekuje finu publiku. Ta fina publika ga je slušala skoro tri sata.
Uz tamburaški orkestar u pozadini razgovarali smo o cenzuri, autocenzuri, mladim rokerima, o tome šta nedostaje današnjim mladim muzičarima, kompromisu, pa i o inspiraciji.
Šta Vam je tokom cele muzičke karijere bila inspiracija za pisanje toliko provokativnih, istinitih i bolnih stihova?
Da, da, neki su ušli u čitanke, neki su ušli u lektiru.
Eto... Odakle Vam inspiracija? Niste imali neki lični pokretač?
Inspiracija je svuda oko nas. Sve su pesme lične, sve su pesme istinite. Sad da li je to umetnička istina (smeh), manje-više, ili baš prava istina... Uglavnom je to prava istina i onda je, normalno, tako i donosim.
FOTO: Pop boks
Sa početka se pamti ono „jasno i glasno govoriti istinu, da kritikujemo ono što nas nervira i da ispravljamo krive Drine". Šta ste „ispravili“, a šta još čeka na red?
Očigledno umetnost ne može da ispravi krivu Drinu, ali možemo da utičemo... Ako utičemo malo, bar da narod misli svojom glavom, onda ću to smatrati uspehom.
Znači, još uvek do kraja niste ostvarili misiju svoje muzike?
Mislim da je ostvarena na neki način, ali još uvek imam šta da kažem.
Cenzura postoji svuda. Evo, i u novinarstvu...
U novinarstvu pogotovo. Mediji su dirigovani totalno.
Koliko ste sve ovo vreme cenzurisani od strane, recimo, izdavačkih kuća?
To nema broja, počevši od smešnih stvari. Recimo, „hajduk Stanko i jataci" — molili su me da promenim ime u hajduk Janko i jataci; „Anđelija čuvaj se Turaka“ –--> Nemoj, nemoj Turke da spominješ, uvrediće se Turci; „Na zapadu ništa novo“, zbog stihova „Za ideale ginu budale“ i „kreteni dižu bune i ginu“... To je bila prava frka. Zamalo nisam završio u zatvoru. Preko „Baba Jule“, odnosno, preko toga kada sam napao Miloševića kada je bio najjači, gde mi je mač visio nad glavom (smeh). Stalno se to dešava. Srećom, ja nemam neku autocenzuru, mada izbegavam da psujem poslednjih godina jer nije primereno čoveku mojih godina da psuje (smeh).
FOTO: Serbian forum
Kultni album „Njihovi dani“ izdat je u vreme kada je Milošević bio najjači. To je jedini album koji nosi samo Borino ime, iako su na albumu svirali svi iz grupe. Objavljen je 1996. godine. Bora je sam pisao muziku i tekstove (osim „Beograde, Beograde“). Album obiluje „tenkovskim“ metaforama i komparacijama i bio je zabranjen.
Nedavno sam radila intervju sa Brankom Radakovićem , autorom filma „Limunovo drvo“. Branko je rekao da je mladima prolazna slava bitna kako bi trenutno zadovoljili svoj ego i džep. Slažete li se sa tim?
Moram da se složim sa njim zato što klinci danas imaju pogrešan polazak. Kad počnu da se bave muzikom, to nije umetnosti radi, nego prva ideja mu je Koliko ću/ćemo da zaradim/o kad počnem/o da sviram/o. Ili kad krene u školu nije mu cilj da nauči nešto, nego Koliko ću ja da zaradim kada završim ovo? Otprilike, to su rezoni mladih ljudi, a to su pogrešni rezoni. To su kratkoročni rezoni.
Šta je to na šta današnji mladi rokeri ne obraćaju pažnju, a Vama je bio imperativ?
Ima i danas sjajnih rokera. Imate Marčela koji je izuzetno dobar i tekstualno i vizuelno. Imate S.A.R.S. – kvalitetnu grupu. Ima ljudi koji se bave rokenrolom, koji žele da govore nešto, da šalju neku poruku.
Znači, Vi lično slušate njih?
Pa, recimo.
A šta je to što nedostaje mladim rokerima?
Kilometraža. Nedostaje im Vrdnik, nedostaju im padina Ašanja, Elemir, Crepaja... Kad svuda tuda budu svirali uživo, a ne da sintizajzerom prave muziku i da misle da su zvezde, onda će se stvari promeniti na bolje. I nedostaje im podrška medija, jer mediji namerno forsiraju ono što zaglupljuje. Vlast zaglupljuje narod namerno budalaštinama koje emituje.
FOTO: Jugozvuk blogspot
Riblja Čorba na turneji po Jugoslaviji 1987. godine.
Znači, mislite da je dugotrajnost koju Vi imate rezultat tog iskustva, odnosno kilometraže, kako ste rekli?
Između ostalog, mislim da je ono što radimo kvalitetno. Sad ćemo snimiti dvadeseti album. Stanice i dalje vrte stare stvari Riblje Čorbe ne slušajući nove stvari, jer da bi se slušale nove stvari potrebno je PR-u – to se danas tako zove – tutnuti koju kintu i onda će se vrteti nove pesme.
Kakvih pravila se Vi niste pridržavali sve ove godine?
Nisam se pridržavao pravila. Eventualno sam se pridržavao onih koja mi nalaže dobro vaspitanje.
Vratiću se na onaj stih od malo pre. „Za ideale ginu budale“ — jedan je od kultnih stihova koji je svojevremeno bio sporan, osporavan... Šta Vi mislite o idealima?
Ja sam prva budala koja će da pogine za svoje ideale.
Muzika koju stvarate sredstvo je za ostvarenje ideala nekih mladih ljudi...
Rekao sam, ako ih inicira na nešto, ako im nešto znači, ako nešto shvate od toga i prihvate... Ja nikom ne namećem svoje mišljenje. Zalažem se za to da ljudi veruju samo sebi. Ni meni ne treba da veruju, nego da sami dođu do nekih vrednosti.
Da li onda treba praviti kompromis u muzici?
Kompromise, u principu, ne treba praviti, ali oni su nekad nužni, naročito u braku (smeh).
(smeh) Dooobro, ali mi ovde govorimo o muzici...
Govorimo o muzici, naravno. Ne treba praviti kompromis.
FOTO: Eho magazin
Fotografija u tekst najavi pred koncert u Beogradu 2013. godine. Tad je bio aktuelan 19. album „Uzbuna“.
Moram da pređem na nešto što i mene lično interesuje, a verujem i većinu. Otkud Vi na Pinku i kako su fanovi reagovali?
Prvo su se bunili, ali kad sam obrazložio to da sedim pored Cece (smeh), onda su se smirili. Gledajući tu emisiju, ljudi koji nikad nisu gledali Pink, ljudi koji preziru takve emisije su, jednostavno, počeli da gledaju taj program. Ja ljude koji su u žiriju znam godinama. Sa Harisom sam letovao jednom i sjajno je skuvao hobotnicu koju sam ja ulovio. Ceca peva jedan moj tekst. Miroslav je moj školski drug. Oženio je popovu ćerku iz mog odeljenja. Marina čak ima potpisan jedan tekst Riblje Čorbe — ona i ja smo zajedno potpisali. Znam je godinama. Sve te ljude poznajem i dobro se slažem sa njima, pa mi nije smetalo što sam na kompromitovanom Pinku.
Niste bili skeptični kada ste dobili ponudu?
Jesam, razmišljao sam o tome da li da prihvatim ili da ne prihvatim, ali eto, Željko me ubedio da prihvatim.
I ne kajete se zbog toga?
Ne kajem se, jer stekao sam neke nove ljude koji do sada nisu slušali Riblju Čorbu, pa ćemo obratiti pažnju sad. Na koncert dolaze neki novi ljudi, pa možda mogu tako da shvate neke prave vrednosti.
Naš razgovor krenuo je i u pravcu takmičara Pinkovih zvezda. Mi smo se družili dan pred finale, tako da smo malo porazgovarali i o njegovom ličnom utisku kao člana žirija.
Ko Vas podseća na dane kada ste počinjali? Postoji li neko takav?
Postoji. Mali Pavle je odličan i njega podržavam. Podržavao sam sve rokere, podržavao sam ljude koji pevaju i narodnu muziku, ali to dobro rade. Naravno, podržavao sam svaki kvalitet. Žao mi je što nisu u finalu neki ljudi kao što je jedan mali Hrvat Renato, koji je sjajan šoumen, onda matori Bajro, koji ima 56 godina i samo zato ga je ostatak žirija izbacio, a on je odličan. Žao mi je što nije ušla Krstinja u finale, koja odlično peva, ali izabrala je pogrešnu pesmu i sama sebe, praktično, izbacila. Video sam zaista ogroman broj kvalitetnih ljudi koji odlično pevaju.
Sa druge strane, da bi se napravile zvezde od njih nije dovoljno da budu samo dobri interpretatori – potrebno je da budu i autori, a kriza autora kod nas je velika. Zato bismo trebali da tim mladim ljudima pomognemo da snime CD, da im komponujemo pesme, da ih naučimo kako da se ponašaju prema medijima, kako da se obuku i, naravno, da im napravimo adekvatne pesme, pa onda mogu da budu prave zvezde – verovatno.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
Pročitajte i:
Naša Ljuma Penov zablistala u Njujorku!
Daćevac: Pripreme za međunarodni festival
Branko R. Neophodna je kulturna revolucija!
