FOTO: SDZ
Prevela: Monika Stojnić
Poslovna kolumna #najzadpetak
Najzad petak. Bogovski osećaj! Poslednja pomisao na „zbrljanu“ prezentaciju od ponedeljka, drhtaj pri sećanju na sastanak u sredu uveče, brzo još jedna kuglica papira u pravcu kolege u polo košulji: šta zaposleni doživljavaju u kancelariji i zašto je svaki put lepo, kada je radna nedelja gotova – o tome se radi u kolumni #najzadpetak.
Kasno je popodne u prostorima kancelarije. Na drugom kraju sedi kolega, u jednoj ruci njegov sveprisutni smartfon, pogleda uronjenog u ekran. Druga ruka maltretira olovku. Klik, klik, klik – zvuči kao neurotični okidač revolvera. Kolega, koji prolazi pored njega, ispravlja ramena: ovaj put se neće on prvi pozdraviti! Neće ponovo biti „oduvan“ bezličnim klimanjem glave, koje govori više od reči: ljudima poput tebe i ništavnostima poput normalnih načina ophođenja ne mogu da se bavim na svojoj uzlaznoj putanji.
Jasno, pametniji bez sumnje ne dopušta sebi da bude uvučen u takve detinjaste „igrice moći“. Ali, sad iskreno: pameću se ni u vrtiću nije daleko doguralo. „Svako sme da odlučuje“, tvrdila je vaspitačica. Ipak, na kraju je odlučivao uglavnom Veliki Denis, tako što je prosto odgurnuo sitniju konkurenciju. Kako je jednostavno i otvoreno bilo nekada izboriti se za pravo na moć!
Na poslu se vežba pre svega u psihološkom vođenju rata: konstantno se postavljaju fine iglice, koje bi trebalo polako, ali sigurno da zagrebu samopouzdanje kolega. Jedna od omiljenih, krajnje zlobnih: fatalni kompliment. „Čuo sam, trebalo bi da predstaviš svoj referat o neiscrpljujućem radu i pred komitetom? Sjajno! Među nama, izgleda da su trenutno raspoloženi da čuju nebitne novosti“. Sledeći klasik iz otrovne galanterije – dovesti u sumnju poslovni moral protivnika: „Ja sam izdržao da ne napravim pauzu za ručak koja traje čitav sat, ali blago tebi!“.
Anarhija u kancelariji
Paradoksalno se igrice moći igraju i u firmama sa površnim hijerarhijama. Zbog čega je to tako? Možda zbog toga, jer su poslovne veze upravo u kreativnoj branši često nesigurne i jer se vodi borba za puko preživljavanje. Možda i zbog toga što se ovde nalaze, pre svega, mlađi ljudi, koji tek treba da se izbore za svoju poziciju ili, ipak ima nečeg istinitog u pesimističkim ubeđenjima engleskog državnog teoretičara Tomasa Hobsa: kada odnosi moći i posedovanja nisu definisani, vladaju anarhija i nasilje, što je ustanovio u 17.veku.
Sa demokratske tačke gledišta, naravno da rešenje ne predstavlja njegova ideja jednog usamljenog i svemoćnog Levijatana; ni politički, niti na poslu. Naime, ko želi da robuje šefu sa kompleksom Boga? I možda sve to nije pitanje organizacione strukture, koliko je problem rodne razlike. Prema Peteru Modleru, savetniku preduzeća i autoru jedne knjige, borbe za moć su pre svega muška stvar:
„Hijerarhije su većini muškaraca veoma važne. Oni komuniciraju ’vertikalno’, kako se to naziva u sociolingvistici. To se može opaziti još kod dečaka: kada ih pustite da se zajedno igraju, oni će bez napada vrlo brzo među sobom razrešiti, ko od njih koje mesto zauzima u hijerarhiji“.
To smo već videli kod primera sa Denisom. Ali jesu li zaista odrasli tirani iz vrtića ti, koji su problem? Malo verovatno.
Srdačni pozdravi, idiote
I žene igraju igrice moći, tako što udeljuju najotrovnije komplimente. One su majstori skrivenih imejl-napada: jeste li već dobili imejl od neke koleginice, koji se završava sa „Srdačni pozdravi“? Da? Onda bi trebalo da budete oprezni – iza ovog naizgled bezbolnog pozdrava nazire se bič.
FOTO: Profiles international
Muškarci pre demonstriraju moć kroz teritorijalna prava i statusne simbole. Na sastanku će jedan žustro uskratiti reč drugom, moćnijem kolegi (pre svega, da bi sebi osigurao vreme za izlaganje) i, ako je ostalo nešto da se raspravi, poslaće jednog od njih kod sebe u kancelariju. A pro po toga: stolica sa pocepanim tapacirungom u novoj kancelariji doprinosi mukama moćnog čoveka – on se oseća kao dete koje je gurnuto u bazenčiću sa peskom.
Tako na kraju postoje dva načina, kako se odlučiti za poslovni okršaj, barem u teoriji. Jedna varijanta bi bila muška: jednostavno odgurnuti. Druga je ženski način, pošto je on privlačniji, ali ne tako koristan za karijeru: „ubiti“ prijateljstvom. Bam!
IZVOR: Süddeutsche Zeitung
Monika smatra da je čovek bogatiji što više jezika zna.
