иСербиа - Уништила је „Бизмарк”: Бесна госпођа Фосет

Новонастале животне околности понекад приморају човека да одустане од својих планова. Но, промена плана не значи и одустајање од својих снова. Уколико поштујемо праве животне вредности, усавршавамо се и дамо све од себе, снови нам се ипак могу остварити. Живот Джејн Фосет, „разбијача шифри” из Блечли парка, прави је пример како то постићи.

Autor: Marina Mitić

ФОТО: dnevno.rs

У аристократској породици угледног адвоката, 4. марта 1921. године у Кенсингтону, западном делу Лондона, рођена је Дженет Каролин Хјуз. Родитељи су својој ћерки наменили будућност малограђанске домаћице. У ту сврху, послали су је у „Школу за младе даме“, госпођице Ајронсајд. У њој су полазнице обучаване да се на најбољи начин прикажу у друштву, те тако себи обезбеде удају, а усавршавале су и вештине вођења домаћинства. Школа није охрабривала своје полазнице да се додатно образују. Джејн је ово искуство описала као „губљење времена”. Такође, сматрала је да је новац од школарине могао бити много корисније употребљен.

Бунтовничка природа младе Дженет дошла је до изражаја када је одбацила задње слово свог имена. Од Јанет (Джанет) је постала Јане (Джејн). Тако ће њено ново име, којим ће се представљати до краја живота - Джејн, постати симбол њене самосталности.

Такав начин размишљања је младу Джејн довео до уписа у балетску школу. Њену успешно напредовање прекинула је примедба мадам Нинет де Вола - да је сувише висока за балерину. После напуштања балетске школе, упућује се у Швајцарску, где усавршава немачки језик.
На почетку Другог светског рата, добија писмо од старе школске другарице који ради у Блечли парку (центар за разбијање немачких шифара) са позивом да јој се придружи. Британија, притиснута ратом, није марила за предрасуде, па су и жене добродошле у редове њене војске. Како је за разбијаче шифри предуслов био интилигенција и перфектно знање немачког језика, Джејн добија посао.

<имг цласс="флоат" срц="хттп://цдн.имагес.еxпресс.цо.ук/имг/дyнамиц/140/590x/сецондарy/4б-551060.јпг" />
ФОТО: express.co.uk

У „Одељењу шест” којем је додељена, услови рада били су веома тешки. На средини собе се налазила пећ која је слабо грејала, али је димила. Две сијалице су шкиљиле са плафона. Ово одељење – на којем су биле запослене искључиво жене – било је под константним притиском, у стисци са временом и под стресом.
Информација је круцијална за добијање рата, те се ово одељење бавило том проблематиком. Свака од запослених жена је на свом столу имала машину која је имитирала рад немачког апарата за кодирање, „Енигма”. Кроз машине су пуштане пресретене поруке које су затим дешифроване. Машина на којој је радила Джејн, 21. маја 1941. године прерадила је поруку која је деловала потпуно небитно. Но, проницљивој и интелигентној Джејн није пуно требало да схвати да се ради о поруци која говори о путањи кретања „Бизмарка”. „Бизмарк” је био немачки брод који је британској морнарици нанео много штете, те је његово уништење представљало приоритет. Своје откриће Джејн је поделила са претпостављенима.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттп://уплоад.викимедиа.орг/википедиа/цоммонс/тхумб/8/82/ХМС_Дорсетсхире_Бисмарцк_сурвиворс.јпг/220пx-ХМС_Дорсетсхире_Бисмарцк_сурвиворс.јпг" />
ФОТО: wikipedia.org.rs

На основу тог податка, на путу ка француској луци Брест, британска морнарица је пресрела озлоглашени „Бизмарк”. Са „Дорсета” су испаљена два торпеда која га потапају 27. маја 1941. године. Била је то велика победа за Британију и Джејн, која наставља свој рад у Блечли парку све до завршетка рата.
Тед Фосет, бивши припадник Краљевске морнарице, постаје њен супруг 1947. године. Рађају им се син и ћерка. Добивши стипендију Краљевске музичке академије, Джејн постаје студент ове престижне установе. Успешно је завршава и започиње каријеру оперске певачице. После петнаест година рада, ова мајка двоје деце, схвата да због природе посла, недовољно времена посвећује породици и тада ставља тачку на каријеру певачице.
Прихвата посао секретара „Викторијанског друштва” 1964. године. Председник овог друштва Певснер и Джејн, уз подршку Джона Бетјемана и принца Филипа, успешно су се изборили против покушаја Британске желелзнице да сруше железничке станице подигнуте у викторијанском добу. О томе колико је срчани противник била Джејн, говори податак да је од шефова Британске железнице добила надимак „Бесна госпођа Фосет”. Њен рад је довео до очувања пет железничких станица из викторијанског доба, од којих је најбитнија станица Свети Панкрас. Такође, допринела је очувању Мидленд гранд хотела, грађеног у готском стилу, а који се налази у непосредној близини ове станице.

<имг цласс="рфлоат" срц="хттп://статиц01.нyт.цом/имагес/2016/05/28/ворлд/28фавцетт-обит-1/28фавцетт-обит-1-блог427.јпг " />
ФОТО: nytimes.com

Награђена је 1975. године титулом витеза. Ова титула се додељује особама које су хуманитарним радом ван државне службе, дале допринос у области уметности и науке. Проглашена је и почасним сарадником Краљевског друштва британских архитеката. Њен животни пут се укрстио са Блечли парком још једном. Држећи курс о очувању у Друштву архитеката обрадовала се када је сазнала да једна студенткиња ради на пројекту спасавања историјских важних зграда у Блечли парку. Пензионисала се 1976. године.
Крајем двадесетог века, више од пола века после завршетка Другог светског рата, на површину је испливала истина о „Одељењу шест” и женама које су у њему радиле. Како је Джејн била обавезана војном тајном на ћутање, до тада није никоме проговорила ни реч о свом ангажовању у рату. Њен супруг је био војник и често је причао о својим војним подвизима. За све то време Джејн је остала нема. Сада је на позив јавности, заједно са својим преживелим колегиницама, испричала причу о свим ангажовању. Признала је да се осећала огорчено што рад њених колегиница није био јавно признат.
Мајк Смит је 2014. године написао књигу „Лутке из Блечли парка”. Једна од непосредних саговорница и сведока била му је и Джејн. О догађајима у Блечли парку снимљен су документарни филм „Разбијачи шифара: Изгубљени хероји из Блечли парка” и играни филм „Игра кодова”. Анегдота прати њено упознавање са Кетрин, војвоткињом од Кембриџа. Овом приликом, кажу да „Бесна госпођа Фосет” при руковању са Кетрин Мидлтон, противно протоколу, није желела да пусти војвоткињину руку, све док јој потанко није испричала све појединости о пожртвовању својих ратних другарица.

Джејн је умрла 21. маја 2016. године тачно на дан када је пре 75 година разбила шифру „Енигме”, која је довела до потапања „Бизмарка”.
Ова жена није очајавала над животним неприликама, није одустајала. Мењала је професије, прилагођавала се, увек дајући свој максимум. Портал „Спутник“ нас је поводом смрти Джејн Фосет подсетио на њене речи: „Били смо довољно срец́ни да будемо тамо и да радимо оно што је за вец́ину нас био најважнији посао који смо обављали у својим животима. Кажу да смо спасили 40 милиона живота зато што смо се нашли у право време на правом месту, радец́и свој посао“.

Марина воли да пише...

***

Прочитајте и:

Коментари

ВЕСТИ