PRVI KORACI
Svoje prve poručene tomove objavljivala je u „Monthly repository“ magazinu gde se i formirala kao autorka. Neskvadišnje za ono vreme bilo je to što pripadnica ženskog roda piše o temama koje su, kako se smatralo – rezervisane za muškarce. „Ilustracije politike i ekonomije“(1834) svrstale su je među retke, cenjene pisce koji su mogli da žive od svog rada. Lakoća izražavanja i pitak stil odlikovali su njena dela. Pišući o ekonomiji ona se borila za prava siromašnih, podržavajući reforme Vigovaca (liberala). Time se zamerila konzervativcima i radikalima.
BORBA
„Razumeti položaj žene znači razumeti sve društvene faktore koji utiču na njenu podređenost“, smatrala je Harijet. Ne čudi što su centralne teme njenog stvaralaštva koncentrisane na najvažnije društvene elemente – politiku, ekonomiju, religiju, rasne nejednakosti. Žena „muškog“ intelekta prevela je „Pozitivnu filozofiju“ Ogista Konta. Prevod za koji je Kont rekao da je bolji od njegovog originalnog dela i svojim učenicima preporučivao da uče odatle. Njena dela „Sat i čovek“, „Deerbrook“, „Američko društvo“ takođe su ostvarivala velike uspehe i čitanost.
„Sat i čovek: Romansirana istorija“ govori o Tuzan Luverturu, Crnom Napoleonu, koji je izborio nezavisnost Haitija. To je bio veliki uspeh protiv robovlasničkog sistema, ovekovečen u tri toma, zahvaljujući velikom borcu protiv nejednakosti – Harijet Martino. „Deerbrook“ se smatra njenom najuspešnijom novelom. Govori o propaloj ljubavnoj aferi između doktora i njegove svastike. Čini se da se neke stvari nikada ne menjaju. Ozbiljnije teme, koje se tiču svih, kao da su rezervisane za uzak krug ljudi. Širu populaciju zanimaju teme koje im skreću misli sa stvarnosti. Ljubavne priče, afere i intrige, najbolje se prodaju i danas.
ŽIVOT U BOLESNIČKOJ SOBI
1839. dijagnostifikovan joj je tumor. Pet godina je provela u Tinemautu. Dok je bolovala shvatila je da je proces postajanja ženom vezan za zarobljenost u kući. Čišćenje, spremanje, kuvanje, su pripreme za majčinstvo. To joj je dalo građu za knjigu koju će objaviti posle bolesti 1848. „Kućno obrazovanje“, koje govori o pogrešnom obrazovanju žena. Obrazovanju za domaćicu. „Pravo obrazovanje je u slobodi i racionalnosti, a ne u komandovanju i pokoravanju,“ isticala je Harijet.
Napisala je tri knjige za vreme bolovanja. Dve knjige za decu, i svoju autobiografiju - „Život u Bolesničkoj sobi: Eseji jednog invalida“. Ova autobiografija bila je njeno najpotcenjenije delo. U autobiografiji govori o svojoj snazi da organizuje život i u bolesti. Predstavlja sebe kao profesionalnog autora i profesionalnog invalida. Ona je nezavisna žena, a to je javnosti i zasmetalo. Smatrali su da se ovo delo ne može shvatati ozbiljno i da nema težinu jer ga je pisala bolesna žena. Za vreme bolesti je dva puta odbila civilnu penziju kako ne bi izgubila svoju nezavisnost.
POZNE GODINE
Nastavila je svoj rad pišući brojne članke, sociološke i istorijske romane. Oduševljavala se Darvinovom teorijom evolucije, jer je volela racionalizam, i težila je sekularističkom pristupu u životu. Progresivna žena, izuzetno „muške“ prirode, doprinela je razvoju ženske misli, ženskog doprinosa civilizaciji i nauci. Izborila se da intelektualna dominantnost i nezavisnost duha jednog dana budu prihvaćene kao ženske osobine. Pero uz pero sa muškarcima. Živela je slobodno i bez nametanja, a tako i napustila ovaj svet 27. Juna 1876.
„Živi najbolje što možeš, radi najbolje što možeš i misli najbolje što možeš, DANAS. Jer danas je priprema za sutra, i za svaki sledeći dan koji dolazi“
