Upišeš fakultet. Namera ti je da studiraš ono što voliš. A šta drugo dete od osamnaest godina i zna? Šta ono zna šta je Biro za zapošljavanje, oglas za posao, radno iskustvo? Rešilo pile mamino da uči, da studira, da se usavršava. Ako, neka ga, pametno je ono, biće posla kad završi, biće bolje. I tako ti upišeš ono što voliš. Čuješ tu i tamo, već na početku studija, da možda to baš i nije perspektivno, da ima već mnogo takvih kao što si ti bez posla, ali nadaš se. I učiš. Pa zato jesi na studijama, da završiš fakultet i radiš ono što voliš. Tražiš neki posao dok studiraš, nevažno koji, pa čak možda i zaradiš po koji dinar od konobarisanja, promocija, šetnje po soliterima i prodaje raznoraznih usluga raznoraznih firmi. Upoznaješ nove ljude, širiš kontakte prijatelja i završavaš fakultet.

U međuvremenu shvataš da takvih kao što si ti ima zaista mnogo i da su bez posla. Saznaješ i šta je Biro za zapošljavanje i šta je oglas za posao. Ali sve je to daleko od tebe. Pa, ti i dalje učiš. Bezbrižno živiš u svom svetu knjiga, u svetu u kome je jedina briga kako uskalditi žurku koju prijatelji prave i ispitni rok koji se približava. A sve to o čemu drugi pričaju, o čemu slušaš na televiziji, to kako je nezaposlenost sve veća, kako ne samo da ljudi ne mogu naći posao, već ih sve više ostaje bez njega, daleko je za tebe. A i dok ti završiš faklutet mora nešto da se promeni. Ionako studiraš ono što voliš.

Približava se i kraj studija. Sad je vreme da tražiš posao. Odavno već znaš šta je Biro za zapošljavanje, oglas za posao i šta je radno iskustvo. Listaš te pomenute oglase na sve strane. Nema ničega za tebe. Kako je moguće da ljudi tog zanimanja nikom nisu potrebni? Pa zašto se onda uopšte i školuje takav kadar, pitaš se. Ipak, ne odustaješ. A i nikom nije dobar posao u struci sa neba pao. Ima takvih priča kao tvojih koliko hoćeš. Moraš samo još da se trudiš.... I dalje nema ničega. Pa dobro, treba ti iskustvo. Okrećeš strane na one sa oglasima za volontiranja, prakse, jer moraš prvo malo da se kališ. Videće već neko koliko vrediš.

Gotovo studiranje. Stigla diploma. Proslave, lumperaj, svi ponosni na tebe. Sada si ono što si čitavog života želeo da budeš. Prođe i ta euforija. Opet se vraćaš na oglase. Opet listaš na sve strane. Iskustva u volontiranju u struci imaš. A imaš i diplomu. Samo nemaš posao. Čini ti se da nešto ne valja u toj priči.

Pitaš se, da li je moguće da si džaba učio, jer posla nema. Ma nemoguće da će sav trud tek tako pasti u vodu, ipak ne odustaješ. Upisaćeš master koji voliš, a dok završiš, već će se nešto promeniti na bolje.


Oni će pomoći da ovo iskustvo stigne do što više ljudi:

Ovaj tekst je nastao kao deo projekta VZP – Vodič za preživljavanje. Projekat ima cilj da se čuju priče i iskustva svih nas kako bismo sutra bili spremni da se sretnemo sa različitim sutucijama i da znamo da nismo jedini kojima se to dešava! Ujedno, stvaramo i kritičnu masu koja će neminovno dovesti do promena.


Pridruži se i ti! Pošalji nam svoju priču i možda baš ti osvojiš Vaučer za preživljavanje! Više informacija OVDE


Odricanje od odgovornosti / disclaimer

Komentari

VESTI