Ana je počela da volontira na našem portalu kao novinarka koja se za kratko vreme istakla sa svojim veoma uspešnim intervjuima. Danas Ana vodi dve rubrike na portalu i pomaže drugima u njihovom pisanju.

Autor: Marija Jakić

Foto: Privatna arhiva

Njen vredan trud i rad doveli su je do nagrade za Novinarku meseca. Pročitajte kako ova vredna devojka koja je u isto vreme i uspešan student i volonter za nekoliko organizacija, sve postiže.

Naši čitaoci te znaju po sjajnim intervjuima sa mnogim inspirativnim sagovornicima. Uz tvoj rad i zalaganje postala si najpre asistentkinja uredice, a sada već vodiš dve rubrike na portalu. Kako bi opisala svoj razvojni put na iSerbia?

Moj razvojni put na iSerbia portalu mislim da ide u pravom smeru, stepenik po stepenik, što smatram da je i najbolji put iz razloga što sam od novinara, preko asistenta, došla do urednice rubrike. Pokupila sam ogromno znanje i iskustvo iz oblasti novinarstva koje bih želela još više da unapredim, a za koje smatram da iSerbia portal može da mi pruži. Jednostavno uživam volontirajući i mislim da je dobro to što mediji potenciraju na edukovanju i inspirisanju mladih što me čini dodatno motivisanom.


Foto: Privatna arhiva

Studiraš finansije, računovodstvo i bankarstvo, kako se sve to ukalapa sa novinarstvom?

Kada sam upisivala srednju školu, najviše me je privlačila ekonomija, pa sam, stoga, nju i upisala. Tokom srednjoškolskog obrazovanja moje odluke o budućem zanimanju su se prelamale između novinarstva, glume i ekonomije. Od drugog polugodišta četvrte godine srednje škole trudila sam se da napokon pronađem put za sebe i da stvorim sama priliku u kojoj ću moći da izvučem svoj maksimum. To se desilo baš kada sam bila sigurna da ću se baviti glumom ili novinarstvom. Slobodno mogu reći da sam od tada počela da sanjam studio, udobnu fotelju, mikrofon, kamere, gosta kojeg bih prvo intervjuisala, ali i sebe samu.

Učestvovanjem na različitim takmičenjima, radionicama i kursevima, shvatila sam da za bilo koju profesiju postoji jedno zajedničko, a to je vladanje. Vladanje ljudima, komunikacijom, scenom, vladanje sa klijentom, učenikom. Ono me je navelo na još dublje razmišljanje. Uvidevši da je to nešto sa čime bih se u bilo kojoj situaciji izborila, odlučih da skrenem na kraći put do cilja, Beogradske poslovne škole. Međutim, tu se već videla moja neodlučnost, jer sam shvatila da ako izaberem kraći put na kome ću izbegavati neuspehe, da nikada neću stići da ih iskoristim i da nešto naučim iz njih. Iz tog razloga, shvatila sam da ne treba da trčim za životom, već da ga živim. Uspela sam da upišem ono što me je oduvek zanimalo i ono što je dete sa 15 godina odlučilo, a na novinarstvo gledam kao na glavnu sporednu stvar.


Foto: Privatna arhiva

Kolika je razlika između biti novinar i biti onaj koji pomaže novinarima u njihovom pisanju? Kako gledaš na posao novinara, a kako na posao urednika?

Razlika je mala iz razloga što smatram da novinar mora neprestano da uči i da se usavršava. Kroz posao urednika ja neprestano učim o tome kako na najbolji mogući način da prenesem znanje koje posedujem. Na sve dopisnike čiji sam mentor gledam kao na ugašene sveće koje tek treba upaliti. Pored toga što imam mnogo obaveza kao urednik rubrike „Vesti iz kraja“ i rubrike „Konkursi“, ne odustajem od traženja inspirativnih osoba za intervju. Moj svaki intervju je različit, upoznajem nove ljude sa kojima mi se put verovatno nikada ne bi ukrstio da nije želje da volontiram kao novinar. Za mene su neka od tih iskustava neprocenjiva i bez obzira na to što ne dobijam nikakvu nadoknadu za to. Kao ekonomista shvatam da volontersto ima svoju ekonomsku vrednost i iz želje da pomognem, ono što je, takođe, neprocenljivo je uzvraćena zahvalnost i zadovoljstvo!

Pored našeg portala aktivan si član i volonter drugih nevladinih organizacija, dok si sa druge strane veoma uspešan student. Kako se organizuješ i kako sve postižeš?

Pre odgovora na samo pitanje, želela bih da citiram mladog preduzetnika Darka Mandića koji kaže da „Više nije bitno vaše ime i prezime, niti koju diplomu imate, bitno je koju vi vrednost možete ponuditi na tržištu“. Sama sebi ne volim da pridajem epitete, ali ja sam veoma organizovana osoba. Ne kažem da imam beležnik sa dnevnim aktivnostima niti da baš svaki dan unapred isplaniram, ali imam svoje prioritete. Kada imam baš mnogo obaveza u jednom danu, ja za svaku od njih razmislim koliko je ona važna odnosno neophodna da bi se završila u tom danu. Trudim se da radim ono što volim, dakle, volim da učim - zato sam i najbolja studentkinja sa prosekom 9,9, volim da pišem, a volim i da volontiram.


Foto: Privatna arhiva

Svestrana si i pored svega pohađala si i školu glume, zašto si krenula u tom smeru?

Na svim mogućim školskim priredbama sam recitovala poeziju, govorila monologe i uvek sam uz najveći aplauz bila ispraćena sa scene. Sa 16 godina krenula sam u školu glume omladinskog pozorišta „Dadov“ iz sopstvene želje. Bez ikakvih očekivanja sam ušla u svet glume, iako su mi tokom trajanja predavanja iz semester u semester, najviše značili časovi dikcije. Njih mi je držao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Radovan Knežević. Zahvaljujući njemu naučila sam da se sve može postići vežbom i da za svaki put od neuspeha do konačnog uspeha treba truda i vremena. Ubrzo nakon što su mi se vrata žurnalistike otvorila, odlučila sam da gluma, odnosno, neizvestan posao kakav je gluma, nema nikakvih dodirnih tačaka sa mojim temperamentom.

Voliš da putuješ, koja destinacija je tebi ostavila najjači utisak i koju bi svima preporučila?

Volim da putujem na destinacije koje su blizu moje države, pa iz te neke ljubavi prema Srbiji nikada nisam pomislila ni na duži boravak u inostranstvu. Živim u velikom gradu, Beogradu i za njega se zna da je veoma urban grad i da svaki Beograđanin povremeno poželi da ode iz njega na odmor na neko vreme. Iako se trudim da ljudi od mene saznaju samo korisne i interesantne informacije, nedavno sam napisala tekst o top četiri mesta za odmor. Kao top destinaciju za odmor, jer iz tog razloga i putujem, izdvojila bih Drezden, grad u istočnoj Nemačkoj. On je možda dosadan grad onima koji ne znaju šta znači biti turista u nekom gradu. Dakle, treba ga istraživati, nekoliko dana, videti Nojštat jezgro noćnog života, Palatu kulture, dvorac i mnoge kulturne spomenike iz doba baroka.


Marija je samo mali čovek sa velikim idejama.

Pročitajte neke od Aninih intervjua:

Milica Dabović: Verovala sam u čuda!
Nevena Šarčević: Ja sam dete televizije!
Luka Raco: Putovanje je moja velika strast

***

Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI